Фото: Зеленски најавио да је спреман да деескалира сукоб
КИЈЕВ - Предсједник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да је његова земља спремна да предузме кораке ка деескалацији рата уколико Русија учини исто, након што је амерички предсједник Доналд Трамп саопштио да су двије стране пристале да обуставе нападе на енергетске циљеве.
Трамп је претходно критиковао украјинске ударе на руске рафинерије, тврдећи да су допринијели несташици дизел горива у тренутку када цијене нафте на међународном тржишту поново расту.
Амерички предсједник потом је на друштвеним мрежама објавио да је Украјина пристала да не напада руске енергетске циљеве, као и да се Русија сагласила да поступи на исти начин. Москва није одмах коментарисала Трампове тврдње.
Зеленски је у свом редовном обраћању потврдио да постоји "снажан приједлог Сједињених Америчких Држава" који предвиђа узајамну обуставу удара на критичну инфраструктуру.
"Ако ово може постати први корак ка деескалацији - заустављање руских удара на нашу критичну инфраструктуру и наших удара као одговора - онда је Украјина спремна да подржи деескалацију", рекао је Зеленски.
Украјински предсједник навео је и да Кијев види знакове да Русија осјећа притисак због, како је рекао, прецизних украјинских удара на руску ратну економију.
Ипак, Зеленски је нагласио да до сада није било стварних показатеља да Москва жели да оконча рат.
"Али ако наши амерички партнери успију да обезбиједе стварну спремност Русије да заустави овај рат који уништава животе, и да то учини искрено и дугорочно, Украјина ће предузети своје кораке ка деескалацији", поручио је Зеленски.
Трамп инсистира да управо рат између Русије и Украјине, а не сукоб са Ираном, подстиче раст цијена горива у САД, гдје ће у новембру бити одржани важни избори за Конгрес.
Ранија настојања америчког предсједника да посредује у постизању прекида ватре између Москве и Кијева пала су у други план због америчко-израелског сукоба са Ираном, који траје већ седми мјесец.
Амерички изасланици посјетили су Москву и Кијев почетком септембра, али након тих разговора није објављено да је постигнут значајнији напредак.
Док Украјина наставља да гађа рафинерије дубоко на територији Русије, Зеленски истовремено све снажније позива савезнике да Кијеву испоруче додатне системе противракетне одбране због појачаних руских напада.
Генерални директор украјинске државне жељезнице Олександр Перцовски упозорио је да су руски напади на жељезничку мрежу Украјине из седмице у седмицу све тежи.
"То расте експоненцијално. Сваки мјесец, свака седмица углавном је гора од претходне", рекао је Перцовски.
Његово упозорење услиједило је након напада на воз који често користе дипломате, у близини границе са Пољском.
Пољска, чланица НАТО-а, саопштила је да је Русија погодила воз на свега око два километра од пољско-украјинске границе, неколико дана након што су украјински званичници навели да су гађани и контролни пунктови на граници са Молдавијом наводи КореаХералд.
Пољски премијер Доналд Туск изјавио је да је Варшава добила информације према којима би Москва могла да планира нападе на граничне прелазе.
Истовремено, земље Европске уније одгодиле су рок за продужење санкција Русији након што је Француска затражила да милијардер Алишер Усманов буде уклоњен са црне листе.
Листа ЕУ обухвата готово 3.000 појединаца и правних субјеката, а санкције морају бити продужаване сваких шест мјесеци. Рок за њихово продужење требало је да истекне у сриједу, али су амбасадори 27 чланица ЕУ помјерили одлуку за седам дана.
Захтјев Париза да са листе буде уклоњен 73-годишњи узбекистанско-руски металски магнат наишао је на противљење појединих држава чланица.
Усманов, некадашњи велики акционар енглеског фудбалског клуба Арсенал, стављен је на листу санкција ЕУ 2022. године због, како је тада образложио Брисел, његових блиских веза са Кремљом.
"Продужење санкција од кључног је значаја за наставак слабљења руске ратне машинерије и одржавање притиска на појединце и субјекте који је подржавају, омогућавају њено дјеловање и од ње имају користи", саопштио је портпарол Ирске, која тренутно предсједава Европском унијом.
"Фајненшел тајмс" је, позивајући се на изворе упознате са случајем, објавио да Француска захтјев за скидање Усманова са листе санкција повезује са договором о ослобађању француских држављана који се налазе у Азербејџану.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.