Због чега је Русији битан Крим?

Кијев - Тежиште украјинске кризе пренијело се из Кијева на Крим, у Симферопољ, гдје је данас пала прва жртва сукоба између татарских и руских демонстраната, од којих први подржавају нову власт у Кијеву, док је други не признају.

Данашњи сукоб се одиграо испред здања Врховног савјета Аутономне републике Крим, гдје се окупило неколико хиљада кримских Татара, а када су на исто мјесто пристигли проруски демонстранти избила је туча у којој је једна особа изгубила живот, највјероватније у стампеду.

Противници власти у Кијеву носе заставе Крима и Русије узвикујући "Одбранићемо Крим", "Русија, Русија", док су учесници другог митинга - међу којима је много присталица "меџлиса" (непризнатог парламента) кримских Татара, узвикивали "Крим није Русија", "Украјина, Украјина" и "Алах је велики".

Иако је предсједник Врховног савјета Крима Владимир Константинов саопштио да се на дневном реду данашњег пленарног засједања неће наћи питање одвајања Крима, према наводима руског "Комерсанта" посланици заправо нису успјели да уђу у зграду.

Након позива свог лидера Меџлиса Рефата Чубарова кримски Татари су се разишли, док је неколико стотина присталица "Руског јединства" остало на платоу испред зграде.

У Кијеву је саопштено да ће Украјинска служба безбједности (СБУ) од данас редовно информисати Русију, Уједињене нације и САД о ситуацији на Криму

Директор СБУ Валентин Наливајченко је на састанку са специјалним изаслаником УН Робертом Серијем истакао да је веома важно да све сталне чланице Савјета безбједности УН - Русија, САД, Британија, Француска и Кина - буду гаранти територијалног интегритета Украјине.

Како је пренијела агенција Итар тасс, Наливајченко је затражио од Серија да даноноћно прати ситуацију на Криму.

Послије сазнања да је руска армија на западу земље од данас у приправности и изјаве руског министра одбране Сергеја Шојгуа да "предузимају мјере" у вези са ситуацијом на Криму, све више се у јавности спекулише да су руске специјалне јединице већ упућене на полуострво.

Како наводи најтиражнији руски дневник "Московски комсомолец", једна специјална бригада из Тољатија добила је задатак да обезбиједи важан стратешки објекат на Криму, као и да се припрема још једна десантна група из Уљановска.

Лист закључује, позивајући се на изјаве експерата, да је војно мијешање Русије на Криму "мало вјероватно уколико не буду угрожени животи руских држављана", додајући да званичне руске агенције не јављају ништа о кретањима војске.

Поводом упозорења канадске владе да би могла да уведе санкције Русији у случају војне инвазије на Украјину, огласио се руски амбасадор у Отави Георгиј Мамедов, који је такве тврдње назвао бесмисленим.

"То је веома једноставно. Ми нисмо НАТО, то није Либија, нећете видјети никакве руске трупе на територији Украјине. Свако ко шири гласине о руској војној интервенцији потцјењује менталне способности канадског друштва", изјавио је Мамедов.

Са формирањем СССР-а 1922. године Крим је био аутономна република у саставу Руске Социјалистичке Федеративне Републике (РСФСР), а 19. фебруара 1954. је Кримска област, на иницијативу генералног секретара Комунистичке партије Никите Хрушчова, предата Украјинској Совјетској Социјалистичкој Републици.

Приближно 200.000 кримских Татара је на основу одлуке Државног комитета за одбрану СССР-а из 1944. године, по указу Јосифа Висарионовича Стаљина, било депортовано под оптужбом за издају у земље Средње Азије, претежно у Узбекистан, Таџикистан, Туркменистан и Киргистан.

По истом указу, са Крима су депортовани и многи Јермени, Бугари и Грци. Повратак Татара на полуострво започео је 1989. и има их више од 250.000 од око два милиона становника на Криму.

Већину становника Крима чине Руси, а њих има око 60 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.