Због чега је дошло до огромних пожара у Амазонији?

Наша кућа гори. Дословно, објавио је на Твитеру француски предсједник Емануел Макрон реагујући на пожаре који се шире амазонском прашумом.

Макрон пожаре у “плућима свијета” назива међународном кризом те захтијева да тај проблем буде на врху агенде о којој ће се расправљати на самиту Г7. Али, Макронов предлог оштро је критиковао контроверзни бразилски предсједник Жаир Болсонаро

“Приједлог француског предсједника да се о амазонским темама разговара на Г7 без укључивања земаља региона подсјећа на колонијалистички начин размишљања који је неприхватљив у 21. вијеку”, написао је на Твитеру Болсонаро.

Упркос томе, међународна забринутост због размјера пожара расте из дана у дан. Тако је и Антонио Гутереш, генерални секретар УН-а, поручио да је “дубоко забринут” због утицаја амазонских пожара на глобалну климатску кризу.

“Усред глобалне климатске кризе, не можемо приуштити већу штету главном извору кисеоника и биолошке разноликости”, нагласио је Гутереш.

Амазонска кишна шума или Амазонија највећа је прашума на Земљи. Прекрива око трећине Јужне Америке. Она је ризница биолошке разноликости у којој живи око 2,5 милиона врста инсеката, преко две хиљаде врста риба, више од хиљаду врста птица те по 400 врста сисаваца и водоземаца. Надаље, у Амазонији расте преко 40.000 врста биљака, од чега 16.000 врста дрвећа.

Често је називамо “плућима свијета” јер производи 20 посто кисеоника у свијету. Истовремено, та прашума је кључна за апсорбовање угљен-диоксида, што је кључни механизам у борби против глобалног отопљавања. Процјењује се да шуме апсорбују око 2,4 милијарде тона угљен-диоксида, а четвртину апсорбује Амазонија.

Међутим, према једном истраживању из 2015. године, способност апсорпције угљен-диоксида амазонске прашуме слаби. Научници су слабљење приписали интензивној сјечи шума и честим пожарима, али закључили су да када и не би било сјече шума, Амазонија се не би могла носити са све већом емисијом угљен-диоксида у атмосферу.

“Ако наставите крчити шуму, испуштате у атмосферу огромну количину угљеника”, рекао је за Вашингтон Пост др. Пауло Мутињо, извршни директор Института за истраживање Амазоније (ИПАМ). Он истиче како је крчење шума на амазонском подручју између 2004. и 2012. године смањено за 80 посто.

“Овај велики број пожара је зато што сада имамо више крчења шуме, а не зато што смо ове године имали више суше”, упозорио је Моутинхо. Бразилска свемирска агенција (ИНПЕ) извјестила је да је број пожара који је захватио Амазонију као посљедица сече шума, у односу на прошлу годину порастао за 83 посто. Али, та се неугодна истина није свидјела предсједнику Болсонару па се на његовом удару нашао Рикардо Галвао, директор Агенције коме је дао отказ.

Између јануара и августа ове године, ИНПЕ је пријавио више од 72.000 пожара у Бразилу, док је током цијеле 2018. године забиљежено 40.000 шумских пожара. Само од прошлог четвртка, ИНПЕ је забиљежио готово 10.000 нових пожара у Бразилу, и то већину унутар амазонског базена.

Невладине организације за заштиту околине за пожаре окривљују Болсонара, десничарског популиста који је побиједио на изборима крајем прошле године.

Еколошки активисти тврде да Болсонаро од доласка на власт подстиче дрвосече и пољопривреднике на крчење шума. Чини се да се крчење шума у амазонском базену убрзава из мјесеца у мјесец, при чему је у јулу постигнут неславан рекорд.

Тако подаци ИНПЕ-а показују како је у прва 22 дана јула изгубљено више од 1250 квадратних километара шума, што је двоструко више у односу на цијели јул 2018. године. Настави ли се крчење шума у амазонском базену садашњим темпом, глобално загријавање ће се убрзати. Али, истовремено ће доћи до големог губитка биљних и животињских врста које не можемо наћи нигдје другдје на Земљи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.