Затвор због трговне калашњикова из БиХ

Прије десетак дана у Енглеској је на затворску казну од седам година осуђен Гери Хид (43) због илегалне трговине оружјем из Босне и Херцеговине, пише Слободна Босна.

Слободна Босна открива од кога је и како Хид куповао вишкове наоружања, ко су његови хрватски партнери и гдје су завршили калашњикови Оружаних снага БиХ.

До прије десетак дана Гарy Хид био је узоран грађанин енглеског Јоркшира, добар комшија и пријатељ. Ријечју, овај је 43-годишњак био респектабилна фигура у локалној заједници. Стога је свима било невјероватно када су чули вијест о пресуди енглеског суда којем се супругу и оцу двоје дјеце изриче затворска казна од седам година. Осуђен је због илегалног складиштења и трговине оружја, калашњикова које је са својим њемачким и хрватским сарадницима куповао прије десетак година у Босни и Херцеговини. На овај начин зарадио је око шест милиона фунти. 

Истрага против Хида покренута је 2006. године јер је контрола транспорта и крајњег корисника наоуружања купљеног у БиХ била више него спорна док је у исто вријеме Амнести Интернешанал упозоравао да је дио тог оружја, које је пребачено у Ирак уз одобрење америчке владе, завршио у рукама ирачких побуњеника. Британска парламентарна комисија утврдила је да је Хидова фирма 2005. године купила у БиХ 40.000 калашњикова и продала их ирачком министарству обране. Како је парламентарна истрага утврдила да постоји сумња да су прекршени британски закони, посланици су затражили покретање судске истраге јер тамошњи трговци оружјем морају имати посебне дозволе владе, уз додатне дозволе када извозе у земље попут Ирака. 

У случају продаје калашњикова из БиХ парламентарна комисија није пронашла нити један документ у Фори Офсу. У исто вријеме Амнести је утврдио да је дио тог оружја завршио у кривим рукама, врло вјероватно и на улицама британских градова што је у коначници довело до хапшења Хида и осуде на затворску казну. 

Хид је ухапшен крајем 2011. године у америчкој савезној држави Невада након што је за њим расписана потјерница за шверц десетина хиљада калашњикова које је продавао у Ираку, Либији и Кину. Још тада су британски медији, а све након извјештаја организације Амнести Интернашанал, писали како је Хид, уз помоћ својих блиских сарадника, Хрвата Ивана Перанца и Нијемца Карла Клебера, шверцовао вишкове наоружања из БиХ у Ирак. 

Хид се специјализовао за трговање калашњиковима диљем свијета те се повезао с Перанцем који је, у вријеме док је још увијек постојало Министарство обране Федерације БиХ, изградио одличне везе са тадашњим челницима овог министарства. Хид је, посредством Перанца, имао право првенства када је у питању куповина вишкова наоружања и муниције, посебно када су у питању калашњикови. Истрагу о Хидовим пословима британске власти започеле су након што је 2006. године Амнести Интернашанал у свом извјештају објавио да је Скаут кључна компанија у продаји оружја Ираку. 

У дијеловима тог извјештаја наводи се да је од 31. јула 2004. до 30. јуна 2005. Перанец посредовао у продаји неколико стотина хиљада комада оружја између тадашњег Министарства обране ФБиХ и бројних компанија које су оружје испоручивале Ираку, а све уз дозволу америчког Министарства одбране. Према изворима из EUFOR-а и ОЕБС-а, Скаут је играо кључну улогу у продаји оружја Ираку. 

Каснијим је истрагама установљено да је оружје превожено преко луке Плоче и аеродрома у Тузли, који је био под контролом америчке војске. Њемачка савезна полиција тако је 2008. отворила истрагу против Клебера због илегалне продаје калашњикова преко Хрватске у Ирак. Према наводима Амнестија, посао је био под патронатом америчке владе којој је одговарало да се оружје, које је стајало у складиштима, употријеби у Ираку, гдје га је требала користити ирачка војска. Но, ни тада али ни данас се није са сигурношћу утврдило да ли су калашњикови из БиХ уопште стигли до оних којима су били намијењени, дакле, до ирачких војника. 

„Колико је нама познато, Гарy Хид и његови сарадници били су дио уговорног ланца америчког Министарства обране за слање оружја у Ираку и Афганистану. Ми још увијек не знамо што се догодило на свим 70.000 калашњикова увезених из Босне”, каже за Слободну Босну Оливер Спраџи, шеф програма за оружје Амнести Интернашенела. 

„Не знамо ради ли се уопштее о тачној бројци од 70 хиљада калашњикова јер су пошиљке биле врло необичне и хаотичне, а нисам сигуран да је испоштована сва процедура о квалитети провјера и залихама. Можемо само претпостављати да је значајан дио овог оружја послан у Ирак и Афганистан. Међутим, веома је занимљива једна фуснота са недавног суђења Хиду у којој се наводи како локална полиција тражи допуштење да се уништи 12 комада оружја из његовог складишта Хидс. Мислимо да би то могло бити оружје из Босне. Иначе, зна се да је у БиХ одговорна компанија за трговање оружјем била UNIS Promex, иако су залихе надзирале снаге EUFOR-а.” 

Извоз оружја из БиХ у Ирак почео је у прољеће 2004. године, након што су САД допустиле увоз оружја за потребе ирачких војних и полицијских снага. У априлу 2004. године на тендеру америчког министарства одбране објављено је како је један од послова, вриједан 34 милиона долара, припао фирми Скоут која је касније из БиХ у Ирак извезла велике количине разног оружја. Само у једном наврату преко Скоута номинално је у Ирак извезено 37.000 калашњикова, 2200 RPG-ова, 600 RPK аутомата и више од 28 милиона оквира муниције калибра 7,62 мм. 

У том раздобљу преко Скоута у Ирак је отпремљено више од 200 хиљада калашњикова. Седамдесет посто пошиљки отпремљено је преко аеродрома у Тузли или преко луке Плоче. Међутим, и тада и данас се сматра да дио тога оружја уопштее није завршио у Ираку. Након неколико година истраге Британци су доказали да је Хид, који је блиско сарађивао са Перанцем, калашњикове из БиХ који су требали бити испоручени Ираку, складиштио у овој земљи, што је најстрожије забрањено. 

Због тога је за њим расписана потјерница и због тога је, у коначници, недавно и пресуђен на седам година затвора. Но, фирма с којом је Хид сурађивао и даље несметано послује у БиХ. Перанец се почетком '90-их година почео кретати у круговима трговаца оружјем. Како су писали хрватски медији, Перанцу се приписују и чести контакти са Сенадом Палићем, бившим главним логистичаром за набаву оружја за потребе Петог корпуса Армије БиХ. 

Палић је дио оружја набављао преко Перанца. Скоут се касније појављује када Слободан Тешић и Драган Капетина, о чијим је пословима СБ писала у неколико наврата и због којих је смијењен Милорад Барашин, главни тужитељ Тужитељства БиХ, извоз наоружања покушали маскирати скривајући се управо иза ове хрватске фирме. Захваљујући утјецајним пријатељима у Министарству одбране, Министарству спољне трговине и економских односа и Министарству спољних послова БиХ, с којима су посљедњих година успоставили блиске релације, Тешић и Капетина су покушали испословати дозволе за наставак рада. 

Тако су од Министарства одбране БиХ тражили сугласност за замјену наоружања твртки Скоут, како би накнадно од загребачке фирме, преко њиховог подузећа Bosniaspecexport, откупили исто наоружање и касније га продали. Додајмо томе да су Слободан Тешић и Иван Перанец дугогодишњи пословни партнери и да су поједини упосленици Скоута касније почели радити за Тешића. 

Међу њима је свакако најважнији Дарко Кандић из Сарајева, који је постао један од најближих Тешићевих пословних сaрадника, преко којег је требала бити реализована набавка веће количине пиштоља и муниције, највјеројатније за договореног купца у Јемену. 

Према информацијама до којих је ових дана дошла Слободна Босна, Скоут је у међувремену израстао у највећег купца вишкова наоружања у БиХ и има одличне везе са Министарством обране БиХ. Скоут је недавно потписао анекс уговора о продужењу ових послова а веома је индикативно да су представници ове фирме анекс уговора „у четири ока” потписали са недавно смијењеним министром одбране Мухамедом Ибрахимовићем и његовим најближим сурадницима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.