Зашто се свјетски политичари диве Владимиру Путину?

Шта Силвио Берлускони, Герхард Шредер, Најџел Фериџ и Алекс Салмонд имају заједно? Они су сви фанови интернационалног клуба обожавалаца Владимира Путина. У питању су политичари који су развили геополитичку заљубљеност у предсједника Русије, пише политички дописник листа Телеграф Алекс Спилиус.

У питању су политичари који су рођени и одгајани у демократској традицији, али који ипак осјећају одређену привлачност према човјеку који је фокус осуде великог дијела свијета.

У питању је вођа наводно модерне државе која је анектирала територију сусједне земље (Крим), вођа који води земљу у којој се критичари затварају, а хомосексуалци излажу прогону.

И на самом крају, у питању је предсједник који је себи обезбједио милионе, као и својим сарадницима.

Ово је човјек ком се Алекс Салмонд, вођа Националне партије у Шкотској, диви због тога што је успио да „обнови значајан дио поноса Русије“.

Међутим, Салмонд је ипак пазио да не пређе границу овом изјавом додајући да „не подржава све акције Русије“.

Најџел Фериџ, британски евроскептични политичар, познат као вођа Странке независности у Великој Британији, такође дијели ово мишљење и дивљење.

У интервјуу који је објавио почетком априла, он је изјавио да, иако не одобрава Путинову политику, сматра да је његово бављење кризом у Сирији „брилијантно“ и да се диви вођи Русије више него иједном другом политичару на свијету.

„У поређењу са дјецом која воде спољну политику Велике Британије, према њему имам више поштовања него према свима њима“, изјавио је.

За националисте као што су Салмонд и Фериџ, Путин представља свијетли пример популизма у акцији. Чак и уз економску стагнацију земље, Путин је у стању да сакупи велики број Руса под својом патриотском заставом.

Овај хируршки побољшан Рус придобио је и симпатије Берлусконија, бившег премијера Италије и осуђеног криминалца, који на њега гледа као на себи сличног.

Господин Шредер, бивши канцелар Њемачке који је прославио свој седамдесети рођендан у друштву Путина, се као и већина Нијемаца диви његовом антиамеричком ставу, његовој способности да пружи алтернативни наратив арогантном наметању либералног консензуса Вашингтона. Он је такође и члан борда директора Газпрома, руског енергетског дива.

Наравно, важно је напоменути да Владимир није ни луд ни лош, а постоји и идеологија иза његових потеза – идеја о Евро-Азији која би Русији вратила некадашњу снагу, као и њен инстинкт за преживљавање који је једно вријеме био потпуно изгубљен и успаван.

Међутим, његова конструкција култа личности, деградација естаблишмента у Русији и отворена агресија према Украјини могли би земљи, на самом крају, да донесу и доста штете.

Сви они који му се диве требало би то да схвате и препознају да њихово лично дивљење према Путину произилази и њихових сопствених деспотских тенденција, па чак и када су оне смјештене унутар политичке партије, а не наметнуте цијелој нацији.

Све то говори више о њима, него о Владимиру Путину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.