Зашто се ЕУ шири на запад Балкана?

Беч - Ширење ЕУ на западни Балкан је у ствари консолидација Европе, закључак је учесника дебате на тему "Западни Балкан", која је вечерас одржана у Бечу.

Дебата у Министарству иностраних послова Аустрије о западном Балкану, како је наглашено на почетку скупа, је једна у низу серије дебата о важним регионима, које је иницирао министар иностраних послова Аустрије Себастијан Курц.

То што је западни Балкан започео серију дебата јасно показује који значај овај регион има по Аустрију и да је он јасан спољнополитички приоритет Беча, наглашено је на почетку.

Посланик Зелених у Европском парламенту Улрике Луначек и аустријски дипломата Волфганг Петрич оцијенили су да је важно да се на ширење ЕУ не гледа као на пуко проширење, већ као на консолидацију старог континента.

"Мировни пројекат ЕУ није завршен без западног Балкана", подвукла је Луначек додајући да је то још важније сада нагласити.

Бивши високи представник међународне заједнице у Босни и Херцеговини, Петрич је истакао да живимо у ери у којој су се, већ постојећим проблемима додали нови, и да поука тога мора бити да се треба посветити пољима од интереса и тамо проактивно дјеловати.

Он је нагласио да Аустрија, којој је приоритет западни Балкан и његово приближавање ЕУ, треба пронаћи савезнике, а има их у Унији.

С тим у вези је подвукао да се ради о консолидацији Европе и да је потребно то објаснити грађанима, као и њихове интересе од проширења.

Петрич је указао да би било погрешно ако би Европска комисија, у новом мандату, изјавила да неће бити ширења током наредних пет година, јер је то непотребна изјава пошто ниједна земља за пет година неће бити спремна за пријем.

Луначек је рекла да Аустрија ужива одличан углед на Балкану, и да је веома омиљена, те да постоје и велика очекивања од Беча.

"Имам утисак да та очекивања не испуњавамо у обиму који постоји. Тешко је испунити очекивања са постојећим ресурсима, са амбасадама које нису довољно попуњене", истакла је она.

Луначек је казала да, ако је тежиште западни Балкан, онда томе треба посветити ресурсе и особље, јер би у супротном очекивања могла прерасти у разочарење, што би се одразило и на привредну сарадњу.

Исто тако је нагласила да су потребна улагања и конкретни пројекти.

Такође је оцијенила да је потребно појачати сарадњу са цивилним друштвом, како би се поспјешила сарадња грађана у региону, без које нема помирења.

Почетак могао би бити, додала је Луначек, подстицај око 500.000 грађана са простора бивше Југославије, који живе у Аустрији, да међусобно сарађују.

И Петрич је мишљења да би дијаспору требало појачано подстаћи на дијалог између различитих заједница, јер би дијаспора могла бити један важан мост ка њиховим земљама порекла.

Када је ријеч о властима у Србији Луначек је, одговарајући на питање да ли су се неки политичари на Балкану промјенили од националиста у прагматичаре, рекла да је премијер Александар Вучић предузео један корак, договор са Приштином, за који нико није могао да вјерује да ће до тога доћи.

Она је казала да полаже на политичаре који не покушавају да заташкају прошлост, јер је то битно да се она превазиђе, али који су спремни на промјене.

Петрич се даље осврнуо и на стање у Босни и Херцеговини додајући да међунардона заједница мора променити свој проступ и одустати од финансијске кондиционалоности, већ прећи на политичку кондиционалност, која је донијела резултате у односу Београда и Приштине.

"Наш ангажман траје предуго, посебно у БиХ, гдје је међународна заједница, то јест Европа највише инвестирала, тамо је ситуација драматична. Треба анализирати како је дошло до тога. На другој страни има позитивних примјера, а то је договор Београда и Приштине. Треба сагледати шта је довело до тога. Наравно да су били политички импулси, нисмо их водили за руку, као што још увек чинимо у БиХ, већ су постављени јасни критеријуми и циљеви. То је била политичка кондиционалност, а не финансијска, као у БиХ", објаснио је Петрич.

Он је навео да је Република Српска класичан примјер за нешто гдје већ дуго не функционише актуелна политика.

Русија, према његовим ријечима може да помогне у промјени политике. Истовремено је констатовао да је Москва промјенила своју политику на Балкану, и да сада слиједи стратегију да продре тамо гдје не може ЕУ, што је потпуно легитимно.

На крају он је констатовао да је међународна заједница пропустила да улаже у образовање на Балкану, што је највећа грешка у посљедње двије деценије у БиХ.

Аустријски експерт за Балкан Ведран Џихић је подвукао да се на Балкану не ради о интеграцији нечега штоје далеко и страно, већ о прикључењу региона који је готово полуинтегрисан и због тога треба Брисел да буде храбрији.

С тим у вези затражио је другачији приступ, посебно у ово вријеме кризе, када се ЕУ на Балкану може доказати функционалном.

Ако ЕУ успије на Балкану да својом политоком донесе промјене онда се показало да функционишу Унија, њене вриједности и политика, подвукао је Џихић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.