Зашто је Израел гађао Дамаск?

ББЦ
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Зашто је Израел гађао Дамаск?

ДАМАСК - Ни послије крвавог грађанског рата и свргавања Башара ал Асада, у Сирији нема мира.

Израелска војска бомбардовала је сиријско Министарство одбране у центру Дамаска и Владине снаге на југу Сирије, док се бруталне секташке борбе у провинцији Сувејда, претежно насељеној Друзима, настављају.

"Војска ради на спасавању наше браће Друза", рекао је израелски премијер Бењамин Нетањаху. 

Привремени сиријски предсједник Ахмед ал Шара оптужио је Израел да изазива "ескалацију великих размјера".

Више од 350 људи је, како се извјештава, погинуло од недјеље, када су избили сукоби снага Друза и бедуинских племена у Сувејди.


Сиријска војска је, наводно, почела да повлачи снаге из Сувејде у сриједу навече, док су САД саопштиле да су се договориле о "корацима" за окончање насиља.

У Сирији се више од деценије воде крваве битке.

Ново насиље и бруталне борбе избили су седам мјесеци послије свргавања дугогодишњег предсједника Башара ал Аасада, који је са породицом пребјегао у Русију.

У "блицкригу", власт је за преузела побуњеничка група Хајат Тахрир ал Шама (ХТС), коју је предводио Абу Мухамед ал Голани, што му је било ратно име, а сада користи право име - Ахмед ал Шара.

Он је потом именован за новог сиријског вођу, а Запад га је прихватио.

Ипак, насиље у Сирији није престајало.

Снаге нове сиријске владе најприје су нападале припаднике мањине Алавита, која је била уз Башара ал Асада, а сада су кренуле у обрачун са другом, шиитском заједницом Друзи.

Током недавног краткотрајног рата Израела и Ирана, израелске снаге користиле су и ваздушни простор Сирије за нападе на заклетог блискоисточног непријатеља.

"Договорили смо конкретне кораке о хитном окончању ове забрињавајуће и ужасавајуц́е ситуације", написао је амерички државни секретар Марко Рубио на мрежи X.

Сиријска државна новинска агенција Сана извијестила је да снаге сиријске владе напуштају Сувејду као дио споразума са вјерским вођама Сувејде, послије "завршетка потјере војске за одметничким групама".

Сиријско Министарство спољних послова саопштило је да земља "поздравља напоре које су уложиле америчка и арапска страна" да мирно "ријеше тренутну кризу".

Израел се још није огласио поводом објава о договорима за прекид ватре.

Израелска војска је 14. јула почела да напада сиријске снаге безбједности и њихова складишта оружје, након што су распоређене у граду Сувејди први пут откако су сунитски исламистички побуњеници свргли Ал Асада у децембру 2024. године.

Лидер ХТС-а није једини играч у будућности Сирије која се убрзано мијења.

Мањинске групе, међу којима су и Друзи, не вјерују новој сиријској влади и тврдњама да ће их заштитити.

Друзи припадају групи шиитског ислама са јединственим идентитетом и вјеровањима.

Њихови страхови су појачани након избијања насиља између вјерских секти у посљедњих осам мјесеци, рачунајући и онај у мају, када су, наводно, десетине људи убијене у сукобима Друза, снага безбједности и савезничких исламистичких бораца у Дамаску и Сувејди.

Послије тих борби, Влада је постигла споразум са милицијама Друза да ангажује локалне снаге безбједности у провинцији Сувејди из њихових редова.


Континуирана контрола милиција над Сувејдом изазвала је напетости са бедуинским племенима које подржава Влада.

Нетањаху је рекао да жели да спријечи убијање Друза у Сирији због њихових дубоких веза са онима који живе у Израелу и на Голанској висоравни, коју је окупирао Израел.

Стотине Друза прешле су у сриједу јако утврђену границу са Сиријом, што је навело израелске трупе да испале сузавац у покушају да их зауставе.

Нетањаху је позвао оне са израелским држављанством да се "врате кућама и пусте израелску војску да предузме акцију".


Сиријске власти саопштиле су да су израелски напади усмјерени на Владине институције и цивилне објекте у Дамаску и Сувејди и да је убијено "неколико невиних цивила".

Оптужили су Израел за флагрантно кршење међународног права и Повеље Уједињених нација.

"Овај напад је дио намјерне политике коју израелски ентитет спроводи да би распламсао тензије, ширио хаос и поткопао безбједност и стабилност у Сирији", саопштило је сиријско Министарство спољних послова.

Сиријска опсерваторија за људска права (СОХР), група са сједиштем у Великој Британији, упозорава да се хуманитарна ситуација нагло погоршава.


Од 13. јула у провинцији Сувејда убијено је више од 350 људи, кажу из СОХР-а. Међу њима је 79 бораца Друза и 55 цивила, од којих су сиријске Владине снаге убиле 27 по кратком поступку, према наводима групе.

Најмање 189 припадника Владиних снага и 18 бедуинских племенских бораца такође је убијено у сукобима.

Није било одмах могуће потврдити број жртава које је навео СОХР, али су сиријски безбједносни извори такође рекли за ББЦ у сриједу да је број погинулих близу 300.

Борбе бедуинских племена и милиција Друза у Сувејди наводно су изазване отмицом трговца Друза на ауто-путу за Дамаск 11. јула. 


Према извјештајима, наоружани друзски борци потом су опколили, а касније и заузели насеље града Сувејде у којем живе бедуини.

Сукоби су се убрзо проширили на друге дијелове провинције Сувејда, а племена су, како се наводи, почела да нападају оближње друске градове и села.

Сиријско Министарство унутрашњих послова касније је објавило да ц́е његове снаге и снаге Министарства одбране интервенисати и завести ред, рекавши да "опасна ескалација долази у свјетлу одсуства релевантних званичних институција", преноси ББЦ.

Међутим, убрзо су их друзски становници оптужили за пљачку, паљење кућа и понижавање вођа заједнице.

Раније ове године, израелски премијер је захтијевао потпуну демилитаризацију Сувеиде и двије друге јужне провинције.

Рекао је да Израел сунитску исламистичку групу ХТС предсједника Шара, види као пријетњу.

ХТС је бивши огранак злогласне Ал Каиде коју УН и Велика Британија и даље обиљежавају као терористичку организацију, али Америка више не.

Израелска војска је већ извела стотине удара широм Сирије како би уништила војну имовину земље од пада Асадовог режима.

Израел је послао и војску у демилитаризовану тампон зону коју надгледају УН између окупиране Голанске висоравни и Сирије, као и у неколико сусједних подручја и врх планине Хермон. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.