Фото: Aгенције
Док су очи свјетске јавности упрте у Ватикан гдје за неколико дана (7. мај) почиње конклава на којој би требало да буде изабран нови поглавар Католичке цркве, након смрти папе Фрање, све чешће се у кадру фоторепортера и сниматеља могу примјетити мушкарци обучени у пругасте плаво-жуте униформе са необичним капама на главама.
Иако можда некима изгледају попут кловнова, ради се о припадницима најмалобројније и једне од најстаријих војски на свијету – Швајцарској гарди.
У питању је најамничка војска која је од средњег вијека служила у војскама многих европских земаља, а њене најпознатије јединице биле су оне у служби француског краља (Швајцарска гарда је посљедња остала да брани Луја XVI током Француске револуције) и, наравно, папе.
Швајцарска гарда је постала званична војска Ватикана 22. јануара 1506. године, када је првих 150 гардиста стигло у Рим. Папа Јулије Други тражио је, на основу споразума са кантонима Цирих и Луцерн, да се пошаље 200 војника Швајцарске гарде да бране Папску државу.
Строга селекција припадника
Швајцарска гарда је једини подсјетник на швајцарску најамничку традицију, јер швајцарски устав данас забрањује регрутовање њених држављана у стране војне јединице. Има 135 чланова (до 2018. било их је 110): 99 гардиста, 31 подофицир, три официра, један свештеник и један командант (пуковник). Стражари су подијељени у три вода према матерњем језику – први вод говори њемачки, други француски, а трећи различите језике.
Регрути морају да буду стари између 19 и 30 година, високи преко 174 центиметра, католици, узорног понашања, неожењени и да имају завршену војну школу у Швајцарској. Наравно, морају имати и швајцарско држављанство и најмање средњу школу. Они се обавезују да ће служити папи најмање двије године.
Церемонија полагања заклетве
Церемонија полагања заклетве одржава се 6. маја сваке године. Датум је изабран у знак сјећања на крвави мај 1527. када је већина гардиста погинула током Великог пљачкања Рима бранећи папу Климента VII.
Хелебарде, аутоматско оружје и електрошокери
Главни задатак папске швајцарске гарде је да обезбиједи папу и његове резиденције. Стражари чувају и улазе у Ватикан, прате папу на путовањима и обављају друге службене и церемонијалне дужности. Иако и даље носе традиционално оружје, хелебарде (копље које испод металног врха има сјекиру с једне, а наоштрени кукасти дио с друге стране) и мачеве, сада су они више дио традиционалне униформе, док су гардисти наоружани модерним оружјем – пиштољима P220 и Sturmgewehr 550, аутоматским пушкама и електрошокерима.
Униформе папске швајцарске гарде су упечатљиве и веома шарене, са перјем на шљемовима, китњастим оклопима за команданте и плаво-жутим пругастим униформама са пуф рукавима и црвеним детаљима и манжетнама. Гарда сигурно није стигла у Ватикан овако обучена 1506. године, а ове свечане униформе уведене су тек 1914.
Дизајнирао их је командант Жил Репон, вјероватно инспирисан Рафаелом и бојама породице Медићи. Наравно, ту је и свакодневна, радна униформа, док су гардисти одговорни за директну заштиту папе увијек у цивилу. Још једна занимљивост прати најмању војску на свијету – наиме, застава Швајцарске гарде није увијек иста јер мора да приказује грб актуелног папе и актуелног команданта.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.