Зашто би Сноуден и Асанж у Еквадор

Москва/Лондон/Кито - Јужноамеричка земља Еквадор привукла је најпре оснивача Викиликса Џулијана Асанжа да тражи азил, а сада и бившег радника NSA Едварда Сноудена.

Након двије велике афере које су посљедњих пар година уздрмале свијет, а тичу се Вашингтона - прве, у којој су на видјело изашле тајне америчке депеше, и друге, у којој је разоткривен шпијунски програм америчких власти, сасвим је јасно која је земља најпожељније прибежиште за главне актере ових "потреса".

Шта је то чиме је Еквадор, јужноамеричка земља на обали Пацифика, привукла најприје оснивача Викиликса Џулијана Асанжа, који је азил у тој земљи затражио и добио прошле године, мада је и даље у њиховој амбасади у Лондону, а сада и Едварда Сноудена, бившег америчког обавјештајца, који одговор званичног Кита на захтјев који је поднио прошлог викенда и даље чека у транзитној зони московског аеродрома Шереметјево?

Бјекство од америчке правде и антиамеричка реторика

Чињеница је да и један и други бјеже од америчке "правде" пошто су разоткрили нешто што нису смјели, а да Еквадор у међународним институцијама и форумима редовно иступа на антиамеричкој линији и спреман је да брани људска права, изгледа посебно онда када их, како сматра, угрожавају САД.

Еквадор је у јеку "афере Викиликс" прошле године нудио уточиште Асанжу, а власти у Киту су због сазнања са Викиликса протјерале амбасадорку САД, док је предсједник те латиноамеричке земље, гостовао у Асанжовој емисији и поручио водитељу: "Добродошао у клуб прогоњених!"

Асанж је захтјев за азил од Еквадора затражио у јуну прошле године, пошто се склонио у амбасаду те земље у Лондону не би ли избјегао изручење Шведској, од ког је страховао јер сматра да води изручењу САД. Захтјев му је одобрен исте године, у августу.

Сада се сличан сценарио понавља са Сноуденом, који је политички азил од Еквадора затражио прошлог викенда и још чека одговор у транзитној зони московског аеродрома, гдје је стигао из Хонгконга, свог првог уточишта послије откривања америчког шпијунског програма.

И док се чека одлука о Сноуденовој судбини, а амерички званичници од Кита "љубазно траже" да одбаци његов захтјев за азил, предсједник Еквадора Рафел Кореа истиче је да ће, чим се и ако се бивши амерички обавјештајац нађе на територији његове државе, најприје консултовати САД, као што је у случају Асанжа прво консултовао Британију.

Међутим, Кореина главна порука је да ће "слушати сваког али да ће одлука бити наша, као суверене државе".

"Обавезују нас људска права...Морамо да подигнемо глас, протестујемо и тражимо објашњења", каже Кореа, истовремено поручујући Вашингтону да не насједа на писање злонамерних медија који истичу да је Еквадор против Америке.

Оснивачу Викиликса Еквадор је био једина нада да ће избјећи изручење Шведској, гдје га оптужују за силовање, као и евентуални даљи трансфер у САД, гдје би могли да га оптуже за шпијунажу.

Еквадор је понудио гостопримство Асанжу још 2010, у јеку разоткривања тајних дипломатских депеша на Викиликсу, које је толико наљутило Американце да би га радо видјели пред судом. Асанж је постао "државни непријатељ" САД кад је из депеша постало јасно да велика сила не само да не мари за савезнике, већ их прислушкује, прати, зове смијешним именима, чак трага за њиховим ДНК.

Предсједник Кореа разбјеснио је Американце низом потеза који су на истој љевичарској линији као потези осталих "непослушних" латиноамеричких држава - најприје је гласао против осуде Сирије у УН, у Савјету гувернера IАЕА успротивио се резолуцији којом је прекорен Иран, а није подржао ни обнављање чланства Либије у Савjету за људска права УН - послије свргавања Моамера Гадафија.

Еквадор је, октобра прошле године, послао свог представника у посјету Дамаску - током које се делегација високих званичника латиноамеричких земаља састала са Башаром ал-Асадом. Еквадор, Куба, Венецуела, Никарагва и Боливија тад су подршку Асаду образложиле ријечима: "Одбацујемо све облике интервенционизма које империја покушава да примени као што је учинила у Либији у насилном процесу промјене режима."

Априла прошле године, Еквадор је прогласио америчку амбасадорку у тој земљи непожељном особом и затражио њен одлазак због спорне дипломатске депеше коју је објавио веб сајт "Викиликс" - по којој је она оптуживала Кореу да ангажује корумпиране сараднике, иако се Еквадор и на неуобичајене начине бори против корупције - слањем кандидата на детектор лажи!

Кореа

Председник Кореа је на власти од јануара 2007, пошто је крајем 2006. на изборима изабран за предсједника.

Децембра 2008, Кореа, по занимању економиста који се школовао и у Белгији и САД, прогласио је национални дуг "нелегалним", објашњавајући да су се у име Еквадора задужили претходни корумпирани и деспотски режими. Послије пријетњи да ће ствар са кредиторима да "истјера" пред међународним судовима, успио је да смањи укупну суму коју земља дугује и - наставио да их исплаћује.

Познаваоци прилика кажу да је Кореа заслужан за смањење нивоа сиромаштва, немаштине и незапослености у земљи, док га критикују због "контроверзне медијске политике" и гушења слободе изражавања.

Кореа је ожењен Белгијанком, коју је упознао на студијама, и имају троје дјеце, а његова драматична породична прича из ране младости можда објашњава и потпуно субјективне разлоге нетрпељивости према Америци: кад је имао 25 година, његов отац је ухапшен док је кријумчарио кокаин у САД, осуђен је на пет и по година затвора - а живот је окончао самоубиством.

Предсједник Кореа јавно је једном приликом говорио о тој трагедији, заложивши се за већу попустљивост према ситним кријумчарима у земљи и региону, гдје је то често једини извор прихода за сиромашне: "Кријумчари дроге нису деликвенти. То су самохране мајке и незапослени који су очајни у настојању да прехране своје породице."

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.