„Жариште“ опасне болести појавило се усред Европе

Амиотрофична латерална склероза, или скраћено АЛС, болест је нервног система која утиче на моторичке неуроне у мозгу задужене за контролу мишића.

Болест напада те неуроне и полако их уништава, а обољела особа онда губи контролу над мишићима те напосљетку умире.

С обзиром на то да да је први случај АЛС-а забиљежен 1939. код професионалног играча бејзбола Луа Герига, болест се често назива и Лу Геригова болест. Он је, примјера ради, преминуо двије године након дијагнозе, док је Стивен Хокинг доживио 76 година.

Када говоримо о ситуацији у Европи, болест погађа отприлике три особе на 100.000 становника (у САД-у је мало чешћа), а оно што је посебно занимљиво јесте то што се свако мало негд‌је на свијету појави "жариште" те болести. Тај феномен изазива посебан интерес стручњака широм свијета.

Та "жаришта" од открића болести појављивала су се око једног језера у Њу Хемпширу, источној страни Етне у Италији (али не и западној) и – посебно бизарно – у једној стамбеној згради у Монтреалу. С обзиром на то да се још увијек не зна тачан узрок АЛС-а, стручњаци сматрају да се ради о комбинацији генетике и околине, а овакви примјери наводе их мало више на то да је околина заправо доминантан фактор. Да ствар буде још занимљивија, та "жаришта" увијек се с временом сама "угасе".

"The Atlantic" сада доноси причу о једном таквом жаришту које се појавило у француским Алпама, тачније, у Монткавину, градићу удаљеном 135 километара од Гренобла, који је у 19. вијеку био познат по рудницима, а који је данас позната туристичка скијашка дестинација.

У једном тренутку током протеклих тридесетак година број обољелих том градићу достигао је бројку 16, што је 10 пута више од броја који би се требао појавити на подручју с тако малим бројем становника, а неуролог др Емелине Лагранџ била се ухватила тог изузетно незахвалног задатка на позив др Валерие Фукаулт, породичног доктора једног од обољелих.

Пет до десет одсто обољелих од АЛС-а већ има такав случај у породици, а научници су у 21. вијеку дошли до закључка како је у само 10 одсто оних случајева у којима обољели немају историју болести у породици дошло до генетских мутација које су могле довести до обољења.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.