Западни Балкан „подијелио“ Макрона и Шолца

Емануел Макрон је предложио формирање нове политичке заједнице у Европи, у којој би били и Украјина и Западни Балкан. Њемачка не жели да буде „кочничар“, али има другачије погледе на будућност Балкана.

Централни дио заједнице чинила би Европска унија – тако би се у актуелној геополитичкој ситуацији могле окупити и оне земље које нису или не желе да буду чланице ЕУ, изјавио је Макрон у понедјељак (9.5.) у Берлину. Главни град Њемачке био је иначе циљ прве посјете иностранству Макрона након што је положио заклетву за други предсједнички мандат.

Он се у Берлину састао са канцеларом Олафом Шолцом који је Макронову идеју назвао „веома занимљивом“.

Ради се о идеји која подсјећа на привилеговано партнерство, што је ЕУ одавно хтјела да понуди Турској – као својеврсну „утјешну награду“, умјесто пуноправног чланства. Макрон је своју идеју представио и у Европском парламенту у Стразбуру, гдје се одржавала Конференција о будућности Европе. Француска тренутно предсједава Савјету Европске уније.

Велика скепса влада у ЕУ око идеје даљег проширења, поготово у Француској. Баш као и његови претходници у Јелисејској палати, и Макрон се уместо тога залаже за продубљивање интеграција ЕУ у садашњем саставу, па је у понедјељак предложио и промену Уговора о ЕУ, односно укидање консензуса приликом доношења одлука које се тичу рецимо фискалне или одбрамбене политике. Према том предлогу предвиђа се доношење одлука „квалификованом већином“ гласова.

Шолц за ЕУ-перспективу Западног Балкана

Упркос чињеници да је њемачки канцелар Шолц благонаклоно реаговао на Макронове приједлоге, формирање евентуалне политичке уније могло би да доведе до нових конфликата: Украјина инсистира на пуноправном чланству у ЕУ и НАТО.

Канцелар је након састанка са Макроном на конференцији за новинаре изричито рекао да та идеја не би смела да доведе до тога да се одустане од ЕУ-перспективе шест земаља Западног Балкана, односно да им се онемогући улазак у Унију.

Због руског и кинеског утицаја у том региону, њемачки канцелар Шолц се протекле недјеље заложио за улазак Србије, Албаније, Северне Македоније, Црне Горе, Косова и БиХ у Европску унију – и то што је брже могуће. Макрон и Шолц су нагласили значај сарадње са шест наведених земаља Западног Балкана. Француски предсједник је потврдио да током предсједавања ЕУ (до краја јуна) жели да организује самит о Западном Балкану. А Шолц је најавио да и убудуће жели да форсира „Берлински процес“ с циљем да се етаблира заједнички економски простор у региону – што је процес који је започела његова претходница Ангела Меркел.

На Макронове захтјеве за променом Уговора о ЕУ, Шолц одговара да Њемачка неће бити „кочничар“. Ипак, према његовом мишљењу, могуће је доћи до ефикаснијег функционисања ЕУ и на друге начине. Као примјер је навео укидање начела консензуса око доношења одлука унутар Уније.

Бројне земље ЕУ у понедељак су се успротивиле француском приједлогу. Међу тих 13 држава су и скандинавске чланице, као и Хрватска, Словенија и Пољска. За усвајање промјена Уговора о ЕУ потребна је подршка свих 27 земаља, односно ратификација у парламентима свих чланица Уније.

Макрон и Шолц изразили су спремност за тешњу сарадњу Њемачке и Француске и у будућности. Макрон је у том контексту посебно споменуо одбрамбену политику, истраживање и развој, али и заједнички став у односу према Кини. Током састанка у Берлину, главно питање била је Украјина, односно начин на који се може помоћи тој земљи која је жртва руске агресије. „Желимо примирје и то што је брже могуће“, нагласио је Макрон.

Двојица државника су у вечерњим сатима отишли и до Бранденбуршке капије која је на Дан Европе била освјетљена у бојама украјинске заставе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.