Запад бојкотује Путина и параду

Москва - Прије 70 година сви су се заједно борили против нацистичке Њемачке, али ће Русија ове године обиљежити побједу у Другом свјетском рату без западних савезника.

Списак присутних, а посебно одсутних, на војној паради 9. маја у Москви, свједочи о степену погоршања односа између Русије и Запада, који су прије мање од годину дана били заједно на плажама Нормандије на обиљежавању 70 година од искрцавања савезничких снага у Другом свјетском рату.

Кремљ може да рачуна на кинеског предсједника Си Дјинпинга и на лидера Севјерне Кореје Ким Џонг-уна, коме ће то бити прва званична посјета иностранству. Очекују се и грчки премијер Алексис Ципрас, чешки предсједник Милош Земан, као и званичници из Индије, Јужне Африке, Монголије, Вијетнама, Кубе и Србије.

Међутим, француски предсједник Франсоа Оланд, као и британски премијер Дејвид Камерон ставили су до знања да неће доћи на церемонију. Неће бити присутан ни амерички предсједник Барак Обама, јер је Бијела кућа навела да он у мају не планира никакво путовање у Русију.

Њемачка канцеларка Ангела Меркел је такође одбила позив, али је дипломатски навела да ће доћи у Москву дан касније, у намјери да положи венац. Пољска ће сама организовати своју прославу.

Од укупно 68 позваних свјетских лидера, 26 се до сада одазвало позиву.

"Долазак западних лидера на војну параду 9. маја у Москви значило би њихово признавање политике Кремља кроз сјећање на рат", изјавила је Франс пресу политичка аналитичарка Љиља Шевцова.

Традиционално, Кремљ сматра да је 9. мај дан када је окончан Други свјетски рат. Капитулација је потписана 8. маја касно увече 1945. године у Берлину, односно 9. маја по московском времену.

У Другом свјетском рату, или Великом отаџбинском рату како су га звали у Совјетском Савезу, погинуло је 27 милиона совјетских грађана и побједа у том рату представља велики понос за Русију.

Питање побједе у Другом свјетском рату остаје веома осјетљиво питање за Русе. У јануару је избио дипломатски инцидент на комеморацији ослобађања нацистичког концентрационог логора Аушвиц. Тада је пољски министар иностраних послова Гжегож Схетина рекао да су ослободиоци логора били у већини Украјинци, а не припадници Црвене армије.

Иако није био на тој церемонији у Пољској, руски предсједник Владимир Путин је тада рекао да је то покушај минимизирања улоге Русије у Другом свјетском рату, који је усмјерен ка "подривању моћи и моралног ауторитета" Русије.

Кремљ са своје стране минимизира "одсутност" лидера 9. маја, тврдећи да већина земаља "схвата значајну улогу Совјетског Савеза у паду нацизма".

Русија, која сваке године с великом помпом прославља тај дан, ове године је најавила да је церемонија бити још свечанија.

Око 2,5 милиона још живих ветерана добиће медаље, а војне параде ће бити организоване широм земље и у већини бивших совјетских република.

Испред Кремља, гдје ће парадирати војници из 10 земаља, руски војници ће носити совјетске униформе из Другог свјетског рата а поред њих ће бити најновија војна опрема руске војске, која се у великој мјери модернизовала посљедњих година.

Недолазак западних званичника иритира многе у Русији који то сматрају непоштавањем. "Они (западњаци) мисле да ће казнити Русију негирањем смрти 27 милиона Совјета", оцјенио је Владимир Јевсејев, директор Центра за политичке науке у Москви.

"То што Барак Обама неће доћи, то је његов проблем. Свијет не зависи од његове добре воље", рекао је Јевсејев у изјави Франс пресу.

Неки, међутим, имају другачији став. "Какве везе сјећање на рат има са садашњом ситуацијом? Какве везе има подвиг совјетског народа и милиони жртава за побједу са оним људима који данас сједе у Кремљу", запитао се политиколог Антон Орех.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.