Замрзнути микроби пробуђени након 40.000 година

ВАШИНГТОН- Амерички научници успјели су да пробуде микробе који су били замрзнути десетинама хиљада година у арктичком тлу, такозваном пермафросту.

Стручњаци, предвођени истраживачима са Универзитета у Боулдеру, узели су узорке из тунела америчке војске у близини Фербанкса, на Аљасци.

Они су избушили узорке земљишта старе од 4.000 до 42.000 година. Затим су узорке однијели у лабораторију, одмрзли их водом и чекали да виде шта ће се десити.

Почетни шок била је спорост којом су се микроби вратили у живот. Умјесто да се одједном пробуде, они су се само помјерали.

Током првог мјесеца одмрзавања, највише 0,001 до 0,01 процената микробних ћелија се свакодневно обнављало.

Поређења ради, нормалне бактерије у лабораторијском окружењу могу да се репродукују десетак или више пута током једног поподнева.

Међутим, одложени одговор микроба на повећану температуру има и добру страну. Ако се арктички пермафрост одмрзне током љета, али се затим поново замрзне прије него што микроби постану заиста активни, много угљеника би могло да остане заробљено у дужем периоду.

Шест мјесеци касније ствари су се промијениле и микробне заједнице су изгледале потпуно другачије, а одређени микроби почели су да граде љепљиве колоније видљиве голим оком.

За микробе који су били у хибернацији близу 40.000 година то је било као да су се вратили у живот.

Научници желе да знају колико брзо ове заједнице древног, дуго замрзнутог живота оживљавају када се одмрзну.

Њихово понашање могло би да донесе сазнања о стању климе наше планете у будућности јер са загријавањем планете омекшава све више тла које је било замрзнуто хиљадама година.

Истраживање, објављено у "Часопису за геофизичка и биолошка истраживања", показало је да арктички пермафрост не испушта своје залихе угљеника одједном када се отопи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.