Залужни упозорава: Рађа се нова војска за коју нисте спремни

Европа одгађа тешке обрамбене одлуке у корист удобности и политичке популарности, док се у позадини ствара нова војна доктрина темељена на роботима и вјештачкој интелигенцији, наводи бивши врховни командант Оружаних снага Украјине, генерал Валериј Залужни.

Подсјећамо, Залужног, који је био један од најмоћнијих украјинских генерала, украјински предсједник Володимир Зеленски смијенио је почетком прошле године, а на његово мјесто је именовао Олександра Сирског.

Залужни је навео да унутар НАТО не постоји једнак апетит за новом трком у наоружању какав показује Русија – “амбицију коју ће, кроз ратно искуство, наслиједити и Кина, Иран те Сјеверна Кореја”.

У чланку за Еастерн Фланк Институте Залужни је навео да се тренутно развија темељно нова војна доктрина која би требала бити завршена до 2030. године.

"То ће бити оружане снаге робота, аутономних система и вјештачке интелигенције, комбиноване с искуством и постојећим доктринама. Најважније, моћи ће проширити своје нове способности на потребан ниво", наводи Залужни, преноси Индеx.хр.

Генерал истиче како је један од главних пропуста у припремама за рат било одгађање непопуларних одлука звог краткорочне популарности и испуњавања популистичких обећања. Исти проблем, тврди, сада је видљив и међу европским челницима. Додаје да убрзавање обрамбене спремности у демократском друштву захтијева отворен дијалог с јавношћу.

"Ко ће први покренути овај дијалог - европске владе или руска војска - зависи од нас и наших партнера", каже Залужни, додајући како "за сада, Украјинци, борећи се за властити опстанак, купују вријеме својим европским сусједима."

Гради ли Европа заиста нову безбједносну архитектуру?

Залужни је критичан према досадашњим напорима. "Упркос безбројним расправама вођеним на разним форумима у Украјини и Европи, те одгађању нових пакета санкција, у овом тренутку имамо само један програмски документ развијен на европској основи", истиче он. Ријеч је о документу "Заједничка европска обрамбена Бијела књига - Спремност до 2030.", који по први пут наглашава потребу за стратешком аутономијом Европе од САД-а.

"Међутим, анализирајући овај документ из наше и европске перспективе, морамо закључити да декларисана додјела финанцијских средстава дефинитивно неће бити довољна за постизање његовог главног циља", сматра Залужни.

"Европа није спремна да се одрекне ослањања на Вашингтон"

Поставља се и питање јесу ли грађани и политичке елите држава чланица ЕУ спремни дати приоритет одбрани ако то значи смањење економског благостања. Тренутно се више од 60% европске набавке обрамбене опреме обавља у САД-у. Залужни наглашава да је ЕУ створен с тежњом за миром и стабилношћу, уз пуне безбједносне гаранције САД-а и НАТО-а, због чега сама Унија још увијек нема јасне механизме обавезе ни темеље за провођење политичке воље.

"Стога ће се провођење приједлога представљених у овом документу (Бијелој књизи) темељити на 'мотивацији' и 'охрабрењу', без успостављања обавезујућих механизама", каже Залужни. Закључује како ће, упркос великим очекивањима, европска сигурност у пракси остати зависна од САД.

Бијела књига до 2030. не предвиђа кључан циљ - стварање заједничких војних структура унутар ЕУ-а, као ни тијела способних да њима заповиједају. Залужни наводи да се стварне војне способности могу постићи само кроз јединствен систем трансформације у неколико подручја: развој нових технологија, реформа обрамбене индустрије, прилагођена логистика, управљање процесима, структуре Оружаних снага те доктрине за обуку.

Због недостатка јасног механизма одговорности, "разговори о стратешкој аутономији Европе од САД-а су изразито преурањени", тврди Залужни. Због тога ће спољна политика ЕУ остати усмјерена на одржавање постојеће безбједносне формуле, са САД-ом у средишту.

Ипак, заједнички рад с ЕУ омогућиће Украјини “да подијели не само своју патњу, већ и јединствено ратно искуство, што може помоћи земљама чланицама да убрзају побољшање својих обрамбених стратегија”, закључује Залужни.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.