Захарова: Шта је горе од бомбардовања Београда осиромашеним уранијумом

МОСКВА - Шта је горе од бомбардовања Београда осиромашеним уранијумом, земља је била отрована много година, и до десет година, рекла је портпарол Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова.

“Нису настрадали само Срби, нису само они. Настрадали су и војници НАТО-а, већином Италијани, који већ дуго година не могу да добију одштету. Нико им ништа није говорио, а затим су се разбољели од онколошких болести”, рекла је Захарова.

Она је коментарисала и то што се рађају дјеца болесна због тога.

“И не само да се дјеца рађају, заражена је храна, земља која даје принос и тако даље. И нема никаквих вапаја јавности, јавних побуна правних организација, који би давали грантове од стране Европске Уније за рјешавање ових или оних проблема, како исплаћивати људима одштету, како лијечити људе и тако даље” рекла је Захарова.

“Никакве „Анђелине Жоли” не лете у Београд и не држе за руку дјецу која се рађају болесна јер су им родитељи били отровани. То није занимљиво, тога нема. Нема ни Хирошиме и Нагасакија. Ако одете у Јапан, пробајте наћи Јапанца који ће Вам рећи да су их бомбардовали Американци. Вјероватније је да ће рећи да их је нуклеарним оружјем гађао Совјетски Савез. Искрено, не могу рећи, да то што је било у Ираку да је то боље, лакше, простије од онога што је било у Београду или горе, теже и ужасније”, рекла је Захарова у интервјуу за бањалучки АТВ.

Потом је говорила о рату на Блиском истоку.

“Разумијете, то је за мене као за жену, супругу, мајку, кћерку, не знам, човјека, који није равнодушан према проблемима који су око нас, представља дивљаштво да до дана данашњег нико није избројао колико је цивила погинуло у Ираку. А зашто би их бројали? Изгледа да постављају такво питање. Или зато што то нису људи? Људи који живе на Блиском Истоку, на сјеверу Африке, они су неки другачији људи? Према њима треба примјењивати другачије мјере или како? Нису их чак ни избројали! Ако одете на Википедију или читате на неким сајтовима и Организације УН и неких других свјетских организација, тамо нигдје није написано да је у току антиирачке кампање, окупације Ирака, рата у Ираку погинуо неки број људи. Знате како је тамо написано? „По различитим процјенама.” Како може бити по различитим процјенама? Цифра иде од неколико стотина хиљада до неколико милиона! Како то може бити? Ако се догодила нека трагедија, можете дуго тражити човјека који је нестао без трага, утврђивати до јединица број жртава и тада можете говорити „по различитим процјенама”. Не могу бити различите процјене када се ради о стотинама хиљада људи, цивила. Идемо даље”, рекла је Захарова.

Она је затим истакла да је то монструозно, али да о томе нико не прича.

“А онима који размишљају у Европи затварају уста. Сјећам се појединачно, могу на прсте једне руке да набројим оне европске новинаре који су успјели постати значајни у друштву, познати у свијети, а који су имали алтернативно стајалиште о догађајима. Разумијете, појединачно. А остали се, нажалост, плаше да причају о томе. Не дају им. Једноставно им ставе знак „Стоп!”. Идемо даље. Ирак се није ту завршио. Злочини које су САД, колективни запад, починили у Ираку чине не само директна убиства, већ и у томе да су направили плодно тло за већ деценију формирања терористичких елемената. И нису у питању јединице, ни десетина, стотине, хиљаде. То су су десетине цртица стотине хиљада који су потом од 2000. до 2020-их година формирали терористичке организације и назвали себе ИСИЛ. И које су уопште претендовале на оснивање јединствене државе. А затим је само почела да се додаје запета: Арапско прољеће, преврати у различитим државама, Либија и тако даље” рекла је Захарова.

Американци кренули другим путем

Према њезиним ријечима, када су Американци схватили да не могу сломити конструкцију УН 2000-тих, кренули су другим путем.

Она каже да су Американци пристали остати тамо, унутар те организације и да су почели подривати изнутра рад, постижући консензус склапајући коалицију са већином, али која није радила у циљу тражења компромиса и преговора, него различитим начинима: уцјена, поткупљивање, пријетње, слично томе, санкције и тако даље. 

“Тј. оне су одлучиле да под своју контролу ставе УН и направе себи додатни механизам за реализацију свог виђења свијета. Али није се десило онако како су замислили. Просто, сви се сјећају какав је био колонијалистички свијет, сви се сјећају пута империјалистичког схватања, који је био неуспјешан за империју, за метрополу. Затим су почели са сљедећом етапом уништавања тог система који је створен послије Другог свјетског рата, како смо већ рекли, направљеног због само једног циља спречавања трећег свјетског рата. Почели су да смишљају нешто што би могло замијенити читаво међународно право. То су прво били неки савези и коалиције, сјећате се. То нису били само напади САД-а на Ирак и то није била операција НАТО-а против Ирака. Они су дјеловали шире. Било им је потребно да направе привид такозваног свесовјетског крсташког похода. Играли су на не само своје интересе и идеологију, колико на неку глобалну, месијанску улогу”, рекла је Захарова.

Истакла  је да су они објављивали походе својих коалиција против зла. 

“Разумијете, не против неког конкретног проблема, чак ни против неког конкретног човјека, политичке фигуре. Не. Све се то сервирало као супротстављање злу. И заштита слободе. Зашто су они на себе преузели ту улогу, што им је дало за право да су они у стању то да ураде. Никако није јасно. Зато што је историја друге половине 20. вијека, нећу сада улазити у историју Сједињених Америчких Држава, нећемо се дотицати историје и тога шта су урадили са домородачким становништвом, Индијанцима, сад нећемо о томе. Али чак је и друга половина 20. вијека била препуна таквих драматичних догађаја у вези са САД, почевши од Хирошиме и Нагасакија када су први у историји, ја ћу сада да се прекрстим, ја се надам да се то никада неће поновити, дај боже, дај боже да се никада не понови, али они су били први и надам се и једини који су употријебили нуклеарлно оружје тада. Затим су наставили са још “подвига”, под наводницима, не мање страшним. Опростите, али то што су радили у Вијетнаму су многи заборавили. Сачекајте, сачекајте до 1999. имамо још ићи. Али Вијетнам, разумијете, Вијетнам. Добро, можемо читати документа, можемо читати архивски материјал, а можемо и погледати Каполине филмове, за оне којима су важни умјетнички изрази. И друга умјетничка остварења. Али у сваком случају, то је нељудска суровост. Нељудска суровост је показана. Опростите, код нас се чак у руском језику од тих времена појавио такав израз: спалити до напалма, тј. уништити до посљедњег. На најсуровији начин постизање циља уз помоћ кориштења свих доступних средстава. Тај израз спалити до напалма је постао дио руског језика послије онога што су Американци урадили у Вијетнаму”, рекла је Захарова.

Затим се обратила нашим гледаоцима.

“Обраћам се Вашим гледаоцима, онима који буду, надам се, гледали овај програм, ако је блокирају на Јутјубу и тако даље, негдје још, на сајту. Уђите на Интернет, укуцајте 'САД у Вијетнаму', 'Напалм', 'Шта је то Напалм'. Погледајте шта се десило са дјецом , са цивилима. Ко је послије тога дао право Вашингтону да сматра себе војском свијета? Они нису искупили ниједну дјечију сузу, ако се сад послужимо ријечима Достојевског. Они нису искупили ниједну дјечију сузу, а било је галаксија тих суза. А сада, Београд. Ми стално понављамо, вјероватно у државама Балкана слушају те моје изјаве. За мене је то лична прича. Ништа ме не веже, немам рођаке, немам неке крвне везе са земљама Балкана. Имам тамо пријатеље. Ишла сам у школу гдје су у мом разреду била дјеца из тадашње Југославије. Они су били различитих националности и кад смо већ код тога, било им је јако тешко да се унутар себе опредијеле за своју будућност и тако даље. Они су послије љетних распуста доносили и фотографије и приче о ономе шта се тамо догађало, јер је то био почетак деведесетих година. Зато је у мени све то веома живо и када је 1999. свијет гледао како цивилизована земља, Сједињене Америчке Државе, уз помоћ цивилизованих земаља Европе бомбардују цивилне објекте и цивиле у центру Европе. Притом, успут уништивши амбасаду Кине, десило им се. Специјално, циљано бомбардовавши телевизију, заједно са људим који су били тамо. И све остало. И све је то трајало више од два мјесеца”, рекла је Захарова за АТВ.

Додала је да је код ње као и код већине људи, послије тога почео отпор.

“Јер тај исти Вијетнам нисмо сами преживљавали, нисмо слушали приче, нисмо то гледали у директном преносу, а Југославију, мислим на Србију, иако смо Југославију на почетку деведесетих видјели у директном преносу, и слушали приче пријатеља и видјели смо ту монструозну неправду која је тамо учињена и дијаметрално супротан поглед западних средстава информисања на ситуацију. А потом се све завршило катастрофом 1999. године. За мене свијет није могао више бити исти. Он се промијенио. Али ни на томе се нису зауставили. Даље је био Ирак”, закључила је Захарова.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.