За Крим »криве« одлуке за бившу Југославију?

Лондон - Отцјепљење Крима од Украјине је директна посљедица дјеловања Бадинтерове комисије, која је приликом распада бивше Југославије одвојила етнички од територијалног принципа, пише на блогу London School of Econmics Корнелија Навари, професор међународног права на Универзитету Бирминген.

Аутор сугерише да је Бадинтерова комисија донијела такву одлуку о територијалном принципу како би олакшала безболан распад СССР кроз поштовање унутрашњих граница република у СССР, али не и права на самоопредјељење народа, што је, како пише, у пракси служило као мировни споразум који је окончао хладни рат.

Занимљива је њена теза да је Бадинтерова комисија закључила да народи унутар неке од бивших југословенских република, попут БиХ, нису признати као "народи" него као "етничке заједнице", те да се Комсија тим питањем експлицитно бавила анализирајући да ли Срби у Хрватској и БиХ имају или немају право на самоопредјељење.

"Замјеном термина 'народи' са 'заједнице' и додјелом права тим заједницама унутар једне државе напоменуто је да они могу да постоје као етничке, вјерске или језичке заједнице и да имају право на признање властитог идентитета", пише она.

Ова теза занимљива је и стога што међународне дипломате у БиХ често за народе у БиХ користе термин "етничке заједнице", а не формулацију у Дејтонском споразуму да се ради о "три народа". Уколико би се слиједила логика Бадинтерове комисије, народи имају право на самоопредјељење ако постоји јасна територија коју они представљају, док заједнице то право немају. Наваријева пише да су западне силе ипак одступиле од принципа успостављених у Бадинтеровој комисији, прво када су признале пуна овлаштења РС у БиХ и српском народу, а касније и признањем Косова и одвајањем од Србије 2006. године.

"То је испровоцирало Русију да из сличних разлога два мјесеца касније призна Абхазију и Јужну Осетију", наводи ауторка.

У закључку текста аутор наводи да када постоји група на одређеној територији која себе доживљава прије као народ, а не као мањину, те када међународна заједница или сусједна држава нема јасан принцип како таква питања треба рјешавати, будућност те територије постаје неизвјесна и нестабилна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.