Фото: Танјуг/АП
| Марија Корина Мачадо
КАРАКАС - Марија Корина Мачадо, венецуеланска опозициона лидерка и добитница Нобелове награде за мир за 2025. годину, дала је контроверзну изјаву у којој позива међународну заједницу да размотри војну акцију како би уклонила предсједника Венецуеле Николаса Мадура са власти.
Марија Корина Мачадо, која је недавно успоставила блиске контакте са политичарима из Сједињених Држава и Израела, тврди да је јачи притисак, укључујући војну ескалацију, једини начин да се Николас Мадуро примора да оде.
У интервјуу за америчку мрежу Блумберг, Мачадо је изјавила да је тренутна ескалација, укључујући повећано присуство америчких војних снага близу венецуеланске обале, посљедња шанса за Мадурове присталице да схвате да више не могу да подржавају режим.
Према њеним ријечима, мирна и институционална рјешења су исцрпљена након онога што је описала као "десетине намјештених избора" и продуженог притиска, па је војна опција, како је рекла, могуће посљедње средство ако режим "не одступи".
Истовремено, војне активности САД у региону покренуле су спекулације о могућим ударима на циљеве унутар Венецуеле. Мајами Хералд је синоћ објавио, позивајући се на изворе који кажу да би ваздушни удари могли да услиједе "у наредним сатима или данима".
Такве тврдње су брзо изазвале контрареакције и демантије Вашингтона, а амерички државни секретар Марко Рубио је на платформи Икс назвао такве извјештаје "лажном причом" и рекао да су аутори преварени од стране својих извора.
Упркос порицањима, вашингтонска администрација је више пута истицала да су војне опције "на столу", а у јавном дискурсу се као оправдање често наводи борба против трговине дрогом и "наркотероризма", термин који је Мачадо позајмила из реторике актуелне америчке политике у интервјуу.
Критикама против овог приступа придружују се и они који упозоравају да би директна војна интервенција могла додатно дестабилизовати регион и изазвати озбиљне хуманитарне посљедице.
Након што је добила Нобелову награду, према доступним изворима, Мачадо је телефоном разговарала са америчким и израелским лидерима и, према сопственим изјавама, понудила план за првих "100 сати" након пада Мадура, тврдећи да постоје организоване структуре и маса људи који би у правом тренутку изашли на улице.
Критичари, међутим, истичу да је позив на страну војну интервенцију, посебно од добитника Нобелове награде, контрадикторан и поставља питања о етици и посљедицама таквог потеза.
Регионални и међународни актери прате ситуацију са великом пажњом. Стручњаци за међународне односе упозоравају да би сваки облик војне интервенције захтијевао широк међународни легитимитет и јасне планове за транзицију и реконструкцију како би се избегло продубљивање кризе која годинама траје у Венецуели.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.