Фото: Варуфакис: Плате и пензије приоритет па онда отплата дуга
Атина - Грчки министар финансија Јанис Варуфакис изјавио је да се нада да ће његова земља идућег мјесеца успјети да отплати дуговања кредиторима и да исплати плате и пензије у јавном сектору, али да ће, уколико буде приморана да бира, изабрати исплату плата и пензија.
Влада премијера Алексиса Ципраса дошла је на власт у јануару захваљујући обећању да ће прекинути вишегодишњу буџетску штедњу коју су захтијевали међународни кредитори, а која је погоршала ионако дубоку рецесију, незапосленост и сиромаштво у Грчкој, подсјећа Ројтерс.
Резање плата и пензија једна је од "црвених линија" које је грчка влада навела да неће прећи у оквиру преговора са кредиторима, који од Атине захтијевају свеобухватне реформе, укључујући смањење пензија и либерализацију тржишта рада.
Варуфакис је за ТВ Стар рекао да очекује врло брзо постизање споразума са кредиторима.
"Мислим да смо веома близу, рецимо да је то питање отприлике једне седмице", рекао је Варуфакис. Он је, међутим, додао да ће ће бити одбијен било какав компромис који би Влада у Атини сматрала "неодрживим".
Грчка влада готово четири мјесеца са својим кредиторима, Европском унијом (ЕУ) и Медународним монетарним фондом (ММФ), покушава да усагласи споразум везан за реформе које Грчка треба да спроведе како би јој било одблокирано 7,2 милијарде евра помоћи.
То је завршни пакет из програма помоћи укупне вриједности 240 милијарди евра који је покренут прије пет година, након што се јавни дуг Грчке отео контроли.
Грчки министар рада Панос Скурлетис, такође, вјерује да ће Атина ускоро постићи споразум са ЕУ и ММФ, који би откључао преосталу траншу кредита помоћи вриједну 7,2 милијарде евра.
"Постоји рок и то је 5. јун. Свима нам је јасно да ће, ако до тада не дође до рјешења, ситуација бити веома тешка", рекао је министар. Грчка је овог мјесеца отплатила камате ММФ-у укупне вриједности близу милијарду евра, али јој у нарендом периоду доспијевају на наплату и друга велика дуговања па тако само у јуну, Грчка треба да плати ММФ-у још 1,5 милијарди евра, а Европској централној банци три милијарде евра у јулу и августу.
У Грчкој се у просјеку сваког радног дана гаси 59 предузећа, што повлачи 613 отказа, а економија дневно губи 22,3 милиона евра бруто домаћег прозивода, показују подаци Грчке конфедерације трговаца (ЕСЕЕ), која наглашава да је постизање споразума са кредиторима неопходније него икада.
Конфедерација истиче да ће бити потребно 25 милијарди евра за покретање грчке економије, као и да ће губитке забиљежене у првих пет мјесеци 2015. бити тешко надокнадити у остатку године.
Приходи од малопродаје су за пет година кризе потонули 26,2 одсто, а укупне трговине 37,1 одсто, уз пад продаје аутомобила од 61,9 одсто, наводи ЕСЕЕ. Ликвидност је постала непознат термин, а комерцијалне банке сваког дана одбијају 95 одсто захтјева за кредите, при чему тек једно од 10 предузећа уопште покушава да затражи зајам од четири највеће банке у земљи.
"Коначни споразум са кредиторима, чак и осредњег квалитета, омогућио би грчкој привреди да профункционише у остатку 2015. Све је мање времена, а одржив договор с кредиторима директно је повезан с могућношћу земље да обезбиједи ликвидност из европских финансијских инструмената", додаје конфедерација.
У Грчкој је јуче, послије тромјесечног одлагања, отворена онлајн платформа за пријаву пореза на приходе остварене у 2014. Крајњи рок за пријаву је 30. јун, а рок за уплату прве транше пореских дуговања је посљедњи дан јула. Међутим, због одлагања отварања сајта, по свој прилици ће рокови за пријаву бити продужени, пишу грчки медији, додајући да је мало вјероватно да ће порески обвезници успјети да предају пријаве за свега 45 дана.
Уобичајена пракса је да грчки порески обвезници плаћају порезе у три транше (у јулу, септембру и новембру), иако многи од њих бирају план плаћања који омогућава отплату на 12 мјесечних рата.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.