Фото: UNICEF: Генитално сакаћење пријети милионима дјевојака
Њујорк - Више од 125 милиона жена и дјевојака у свијету је било изложено гениталном сакаћењу - обрезивању, а у наредних десет година под ризиком од ове интервенције ће бити 30 милиона дјевојака, саопштио је Фонд Уједињених нација за дјецу (UNICEF), преносе агенције.
Мада је глобално у опадању, ова пракса је у неким државама “готово универзална”, наводи се у извјештају UNICEF-а, који се заснива на подацима прикупљаним током 20 година у 29 афричких и блискоисточних земаља.
Операција се састоји у комплетном или дјелимичном уклањању спољних гениталија.
- Понекад уз то иде и уклањање клиториса или ушивање усмина.
Иако се готово један вијек ради на томе да се оваква пракса елиминише, иако се сматра и кршењем људских права, она упорно опстаје, а као главни разлог за то се наводи “друштвена прихваћеност” обрезане жене - истиче стручњак UNICEF-а Клаудија Капа.
Због става друштва, мајке некад пристају да им кћерке буду осакаћене и када саме сматрају да би такву праксу требало укинути.
У само нешто више од половине студијом обухваћених земаља, пракса женског обрезивања се донекле прорјеђује, а примјењују је и муслимани и хришћани и припадници афричких тртадиционалних религија.
Присталице обрезивања дјевојака сматрају да се њиме побољшавају изгледи за удају па чак и да жена тиме постаје љепша.
Највише се обрезују жене у Сомалији.
Таквих је 98 одсто у категорији између 15 и 49 година.
Слиједи Гвинеја са 96 одсто, Џибути са 93, па Египат са 91 одсто.
У Кенији и Танзанији обрезивање жена се све мање примјењује - у овом земљама три пута је више жена четрдесетих година које су обрезане, него оних старости од 15 до 19 година.
Такође је обрезивање дјевојчица тинејџерског узраста смањено за око половину у Бенину, Централноафричкој Републици, Ираку, Либерији и Нигерији, али се то не може рећи за Чад, Гамбију, Мали, Сенегал, Судан и Јемен.
- Мада се сматра екстремним изразом патријархалног менталитета, све је више и мушкараца који се противе пракси женског обрезивања - истиче Клаудија Капа.
- Треба пустити дјевојке, жене, младиће и мушкарце да јасно и гласно говоре о томе како желе да се ова штетна пракса напусти - истиче Гита Рао Гупта, замјеник извршног директора UNICEF-а.
Прошле године је Генерална скупштина УН усвојила резолуцију чији је циљ интензивирање глобалних напора да се елиминише женско обрезивање, али та резолуција нема обавезујући карактер.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.