Умро посљедњи завјереник против Хитлера

Берлин - Евалд Хајнрих фон Клајст, посљедњи члан групе њемачких официра који су покушали да убију Aдолфа Хитлера, преминуо је у свом дому у Минхену у 90. години, објавила је његова супруга, а јавиле су агенције.

Фон Клајст се као 22-годишњи поручник њемачке војске добровољно јавио да носи појас са експлозивом на састанку са Хитлером и разнесе се заједно са нацистичким диктатором 1944. године.

Aтентат није извршен, али је Фон Клајст имао важну улогу у наредном покушају који је извршен 20. јула исте године, у оквиру операције “Валкира”.

Фон Клајст потиче из старе породице пруских земљопосједника, који су вијековима служили као официри или на административним положајима.

Иако се његова породица противила нацистима, млади Фон Клајст се придружио њемачкој армији 1940. гдоине и рањен је у борбама на источном фронту 1943. године.

Док је био на опоравку, у јануару 1944. године му се обратио други официр аристократског поријекла, пуковник Клаус фон Штауфенберг, и предочио му план о убиству Хитлера.

Фон Клајст је у том плану имао кључну улогу, јер је имао задатак да дизајнира нову униформу за нацистичког вођу, па је са њим често био у директном контатку.

Он је годинама касније испричао да је свом оцу до детаља предочио план у којем је требало да погине заједно са Хитлером, на шта му је он рекао: “Да, сине, треба то да урадиш.”
Овај план није реализован, али је Фон Клајст неколико мјесеци касније добио улогу у “Валкири”, акцији која је описана у филму из 2008. године, са Томом Крузом у главној улози.
Било је предвиђено да млади поручник унесе торбу са бомбом на састанак са Хитлером, али је због промјене плана то учинио Фон Штауфенберг.

Хитлер је био само лакше повријеђен од експлозије, а већина завјереника касније је погубљена.

Гестапо је ухапсио и Фон Клајста, испитивао га и послао у концентрациони логор, али је он касније без објашњења ослобођен и враћен на борбене дужности.

Послије рата се бавио образовањем у области безбједносних питања и трансатлантских односа, а остаће упамћен по томе што је 1963. године основао скуп који је прерастао у Минхенску конференцију о безбједности, на којој свјетски званичници и данас неформално разговарају о глобалној безбједносној политици.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.