Ултиматум САД: Европа до 2027. да преузме терет одбране НАТО-а

ВАШИНГТОН - Пентагон је обавијестио дипломате у главном граду САД да Европа мора преузети одговорност за већину конвенционалних одбрамбених капацитета Алијансе до 2027. године, преноси "Кијев пост".

Ово укључује све осим нуклеарног оружја: од обавјештајних система и сателитског извиђања, преко противракетне одбране и авијације, до копнених снага и логистике.

Ако Европа не испуни овај рок, Сједињене Државе би могле да се повуку из неких кључних механизама координације одбране унутар НАТО-а.

Порука је пренијета на затвореном састанку, а неколико извора упознатих са дискусијом, укључујући и једног америчког званичника, потврдили су је Ројтерсу.

Пентагон је, како се наводи, изразио незадовољство темпом којим Европа јача своје снаге од руске инвазије на Украјину 2022. године.

Амерички званичници напомињу да Вашингтон жели да ослободи ресурсе за Индо-Пацифик, где Кину доживљава као главну претњу.

Рок до 2027. године дјелује изузетно амбициозно, посебно зато што план саме Европске уније предвиђа да континент буде способан за самосталну одбрану до 2030. године.

Нереалан захтјев

Многе европске дипломате сматрају овај захтјев САД нереалним. Није довољно само повећати буџете за одбрану; потребно је вријеме за изградњу инфраструктуре, обуку особља и превазилажење кашњења у производњи која утичу на цијелу индустрију.

На примјер, поруџбине за тенкове, артиљерију и ракете често трају годинама како би се испуниле, чак и када се наручују код америчких или европских произвођача.

Пентагон није прецизирао како ће мјерити напредак Европе или који дио капацитета треба да буде под европском контролом.

Још је мање јасно да ли овај ултиматум представља званични став цијеле администрације предсједника Доналда Трампа или само став дијела војног руководства, јер у Вашингтону постоје дубоке подјеле око будуће улоге САД у Европи.

Званичник НАТО-а потврдио је да европски савезници већ преузимају већу одговорност за безбједност континента и да је потреба за повећаним улагањима призната.

Међутим, избјегао је директан коментар о року 2027. године, наглашавајући само да се терет конвенционалне одбране постепено пребацује са САД на Европу.

Већина медија ово види као још један пример Трамповог унилатерализма, који слаби НАТО и задовољава Москву. Међутим, стварност је сложенија и мање драматична него што се на први поглед чини.

Прво, Сједињене Државе немају планове да напусте Алијансу или повуку све трупе из Европе.

Нуклеарни кишобран остаје амерички, као и већина стратешких капацитета које Европа једноставно не може брзо да реплицира.

Друго, Вашингтон не тражи од Европе да постане потпуно независна; он само жели да Европа преузме већину одговорности у вези са конвенционалним снагама.

Ово је логичан корак, с обзиром на то да су САД деценијама финансирале око седамдесет процената укупних капацитета НАТО-а.

Зашто 2027?

Кључно питање није да ли Европа треба да учини више, већ зашто баш до 2027. године.

Тај датум није случајан. Кина је јавно објавила да ће имати војску спремну за потенцијалну инвазију на Тајван до 2027. године.

Амерички стратези желе да ослободе што више ресурса за Пацифик, што значи да Европа мора сама да сноси терет суочавања са Русијом.

Ако Москва види да НАТО остаје јак без пуног конвенционалног ангажовања САД, одвраћање се заправо јача.

Парадоксално, ова врста притиска може учинити Алијансу отпорнијом него што је била посљедњих деценија, када се Европа превише удобно осјећала под америчким штитом.

Европљани су већ одговорили повећањем својих буџета. Послије 2022. године, многе земље су премашиле циљ од два одсто БДП-а, а на овогодишњем самиту НАТО-а договорено је постепено повећање на пет одсто до 2035. године.

Европска унија је покренула амбициозан план поновног наоружавања вредан око осамсто милијарди евра.

Али само новац не гради капацитете преко ноћи. Потребне су године да се изграде фабрике, обучавају војници и успоставе заједничке команде које нису зависне од америчких сателита или логистичких центара.

Ако Европа не испуни очекивања до 2027. године, посљедице неће бити колапс НАТО-а, како се неки плаше.

Вјероватније је да ће Сједињене Државе једноставно смањити своје присуство у одређеним областима, као што су размјена обавјештајних података или заједничко планирање одбране у балтичким земљама и Источној Европи.

Ово би приморало Европљане да убрзају сопствене иницијативе, као што је развој европског система противваздушне одбране или успостављање заједничке команде за брзи одговор.

Дугорочно гледано, континент би могао да изађе јачи и кохезивнији, мање зависан од воље једне администрације преко Атлантика.

Позив на буђење или изговор за даље оклијевање?

Међутим, постоји значајан ризик. Ако је притисак преинтензиван и пребрз, могао би изазвати унутрашње подјеле унутар Европе.

Земље попут Пољске и балтичких држава већ троше више од три процента БДП-а на одбрану и спремне су за бржи напредак.

Француска и Њемачка, међутим, оклевају због економских трошкова и домаће политике.

Без јасног консензуса, ултиматум из Вашингтона може имати супротан ефекат: умјесто убрзања, могао би изазвати парализу.

У суштини, ова порука из Пентагона није само о новцу или оружју. Она представља фундаменталну промјену у трансатлантским односима који трају седам деценија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.