Фото: Танјуг/АП
КИЈЕВ - Рат у Украјини улази у период у којем се све више поставља питање колико дуго Кијев може да одржи садашњи интензитет борби. Истовремено, у Европској унији расте притисак да се досадашња политика према сукобу прилагоди стању на фронту, расположивим украјинским ресурсима и могућностима Русије да настави војну кампању.
Британски недјељник „Спектатор“ оцјењује да Украјина губи рат и да европски савезници Кијева тренутно немају реалан план којим би могли да преокрену ситуацију на фронту.
У анализи се посебно издвајају три стратешке грешке које су, према оцјени листа, додатно сузиле могућност промјене односа снага.
Прва је чињеница да поједине европске земље и даље купују руске енергенте. Друга је недовољна количина далекометног наоружања и система противваздушне одбране достављених Украјини, док се као трећа наводи неспремност да се озбиљније размотри могућност преговора са Москвом.
Положај Украјине додатно компликује однос руских производних капацитета и украјинских могућности одбране. Русија наставља производњу ракета и беспилотних летјелица, док је за Кијев све већи изазов обезбјеђивање довољне количине средстава противваздушне одбране.
Посебно озбиљан проблем представљају новац и људство. Према наводима из анализе, Украјина је већ потрошила највећи дио одбрамбеног буџета планираног за 2026. годину и суочава се са недостатком од око 26 милијарди евра.
Истовремено, као један од кључних проблема наводи се обезбјеђивање довољног броја ракета за системе „Патриот“, као и војника и финансијских средстава потребних за наставак рата.
У таквим околностима поставља се питање способности Кијева да дугорочно одржава одбрану, док Русија наставља кампању удара на украјинске градове, привредне објекте и инфраструктуру.
Дуготрајни рат додатно исцрпљује Украјину, која истовремено мора да финансира војску, надокнађује губитке у људству и одржава кључне системе противваздушне одбране.
Анализа „Спектатора“ указује и на различито виђење циљева рата.
Према оцјени британског листа, амерички предсједник Доналд Трамп погрешно процјењује да би понуде о економској сарадњи могле значајније да утичу на одлуке Кремља. Москва, како се наводи, рат посматра као питање од кључног безбједносног значаја за Русију.
Истовремено, аутори анализе сматрају да украјински предсједник Владимир Зеленски прецјењује могућност Украјине да војно порази Русију, као и способност украјинских снага да дугорочно зауставе руско напредовање.
Одговорност за све тежи положај Кијева у анализи се дијелом пребацује и на његове европске савезнике.
Три проблема због којих Европа нема јасно дефинисан начин за остварење својих циљева у Украјини су:
Истовремено се, према овој анализи, појављују први знаци слабљења политичког отпора у Европској унији према директнијим контактима са Русијом.
Док Москва наставља војни притисак, питање евентуалних преговора постепено се помјера од политички готово неприхватљиве теме ка једној од могућности о којој се све отвореније разговара.
Процјена британског листа је да Кремљ покушава да појачаним притиском на Украјину додатно ослаби способност Кијева за наставак рата и тако створи повољнију позицију за евентуално политичко рјешење сукоба.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.