Удба наоружавала командосе у Аустрији

Беч - Југословенска обавјештајна служба Удба имала је током 70-тих година у аустријској покрајини Корушкој већу улогу него што је до сада било познато, тврди бечки дневник "Пресе", позивајући се на нова документа аустријских историчара.

Вили Млакар, шеф одјељења Удбе у Марибору замолио је новембра 1976. године његове претпостављене у Љубљани за помоћ. Он је желио да наоружа своје ћелије које су постојале у Корушкој и затражио је, како преноси "Пресе", 31 митраљез, 30.000 метака, 31 пиштољ, 500 бомби, осам двогледа, 500 килограма војног експлозива, 30 гарнитура запаљивих средстава, наркотика.

Оружје је требало да буде аустријске или западне производње, калибра који користе аустријске војска и полиција.

"Питам се за шта је требало да се направи такво складиште", упитао је Алфред Елсте научни руководилац комисије историчара, која је, по налогу покрајине, требало да испита догађаје око мањинских конфликата током 70-тиг година.

Елсте је казао да не зна да ли је оружје испоручено, али је зато наишао на много другог занимљивог материјала. Извјештај комисије историчара биће ускоро завршен и почетком априла објављен под насловом "Титова дуга сенка".

У Корушкој је, током 70-тих година, било много догађаја везаних за словеначку мањину.

Тако је тадашња влада покушала да испуни своје обавезе из Државног уговора према словеначкој мањини, било је насрнућа на двојезичне табле која су угрозила те напоре, као и бомбаршки напади против партизанских споменика, жељезничких линија, као и домобрански музеј у Фелкермаркту.

Историчари указују да Корушка није, само за вријеме 70-их, била територија дјеловања обавјештајних служби разног поријекла, али прије свега Удбе, која је инфилтрирала и безбједносне снаге у тој покрајини.

Комисија историчара анализирала је све детаљно и дошла је до сазнања да насрнуће на табле није била спонтана и неорганизована акција протеста грађана, те се позива на документ полиције према којем је тадашњи шеф корушке домовинске службе Хериберт Јордан заједно са другима донио одлуку да дјелује против двојезичних табли.

И Удба је била међу учесницима, произилази из документа аустријске обавјештајне службе, пошто је у узаврелој фази конфликта око двојезичних табли, упутила четири јединице командоса са задатком да пооштре тензије између већинског и мањинског становништва у Корушкој.

О командосима из покрајине Бургенланда нема много података, али три групе у Корушкој су успешно дјеловале, тврде историчари.

Акције против двојезичних табли су много тога промијениле, указују они, подсјећајући да је шеф покрајине Ханс Сима, који је био водећа снага иза постављања двојезичних натписа, препустио своје мјесто Леополду Вагнеру, као и да је аустријска влада, због отпора, одустала од својих циљева и примијенила је мањинска права само у минималној варијанти.

Поред тога се корушка Домовинска служба претоворила у модерну лобистичку организацију, и затим је још услиједило разочарење међу словеначком мањином.

За многе је дошао тренутак да се предузму радикалнија средства, и они су у Удби наишли на спремног подржаваоца.

Годину дана након насилног уклањања двојезичних натписа, 1973. је једна обавјештајна организација под именом "Сора", која је била руковођена из Марибора, почела да ради. Она се састојала од више, једне од других независних ћелија, које су највјероватније одговорне за укупно 10 бомбашких нада до 1979.године.

Према документима из југословенских архива иницијатива за предузимањем радикалнијих акција потекла је од корушких Словенаца, указују историчари.

Елсте указује да је 12 до 14 особа учествовало, додајући да су му познати њихови надимци, и да за поједине зна ко стоји иза њих. Међу њима има и познатијих - Матеус Грилц, адвокат и бивши предсједник католичког савјета корушких Словенаца, који, међутим, одбацује, преко медија, свако учешће.

Комисија историчара наводи да постоје индиције за његову умијешаност, али додаје да не постоје дефинитивни докази. Историчари указују да су наишли и на податак да безбједносне службе нису на лицу места истраживале инциденте.

Два конкретна случаја то доказују, наводи Елсте, указујући на случај Јохана М, њемачко-националног активисте, који се поносно сликао са искорењеним двојезичним натписом, а који је годину дана касније дигао у ваздух партизански споменик у Робешу, за шта је и осуђиван. Његов исказ, током саслушања у жандармерији, да је тај напад био финансијски мотивисан, и по налогу "од доље", то јест

Други примјер је случај из јуна 1974. када је музеј у Милаузхофу уништен бомбом. У августу је случај био готово, и дневник "КТЗ", писао је да су познати налогодавци и извршиоци и да се прикупљају последњи докази.

КТЗ је добио исправну информацију, јер из документа безбједносне дирекције је видљиво да је дат налог за телефонско праћење, али се потом у досијеу више ништа не може наћи. Случај је једноставно архивиран и стављен по страни.

Колико су мало власти имале у то вријеме интерес за расветљавање толико мало је сада заинтересовано за сазнања историчара, указује "Пресе".

Комисија, која је требало да добије сва документа била је суочена са чињеницом да је 23 од 60 затражених досијеа одбијено да им се преда. Међу тим документима су акти о деловању НДП-а и Комунистичке партије Аустрије (КПО), као и о полицијским информантима.

Као образложење наведено је да се документа не могу дати због заштите права личности и националне безбједности.

Елсте с тим у вези констатује да је "издаја у Аустрији очигледно чињеница која треба да се штити". Он је додао да је највећи дио материјала, који није дат на увид, имао везе са агентима Удбе у Аустрији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.