У случају поготка нуклеарке у Запорожју, ситуација би била гора од Чернобиља

Све су жешћа гранатирања у околини највеће европске нуклеарне електране у Запорожју. Предсједник Надзорног одбора јавног предузећа "Нуклеарни објекти Србије" Илија Плећаш рекао је за РТС да би било који акт против нуклеарке био самоубилачки акт и да имамо разлога за бригу. У овом случају било би много горе него у случају Чернобиља, напомиње Плећаш.

Протеклих дана ратни сукоби у Укрјаини, поново су се приближили нуклеарној електрани Запорожје. То је највећа нуклерка у Европи, па се подгријава и страх од нове нуклеарне катастрофе у цијелом свијету.

Истовремено, Русија је поново уврштена у генерални одбор  Међународне агенције за атомску енергију, а због енергетске кризе Европа поново активира нуклаерке.

Илија Плећаш, предсједник Надзорног одбора јавног предузећа "Нуклеарни објекти Србије" рекао је да имамо разлога за бригу у случају потенцијалне нукеларне катастрофе и сматра да би било који акт против нуклеарне електране био самоубилачки акт, страдала би и једна и друга страна.

Сјетимо се Чернобиља прије 36 година, цијела Европа је била контаминирана, у овом случају било би много горе, указује Плећаш.

"Својевремено смо учили да контејмент друге, треће генерације нуклеарки може да задржи чак и пад авиона. Не знамо какве су сада бојеве главе и оружје, да ли оно може да пробије и у случају пробијања зида које штити нуклеарно језгро, у највећој нукеларној електрани у Европи - а састоји од шест делова - дошло би до контаминације веће од Чернобиља", истиче Плећаш.

Према његовим ријечима, цезијум би контаминирао цијелу Европу. Надамо се да се то неће десити, каже Плећаш.

 

Најопасније ако се погоди језгро реактора

Теорија каже да нукеларке могу да издрже пад авиона, јак земљотрес, гранате падају у близини резервоара за гориво, воде за хлађење.

"Околно гађање је играрија. Најопасније би било ако би било погођено језгро једног од реактора, цезијум би изашао напоље и то би била велика катастрофа", напомиње Плећаш.

Инспектори Међународне агенције за атомску енергију и послије више најава нису дошли да провјере ситуацију.

Мјери се на терену загађење, ништа се званично није десило, вјероватно је ситација нормална. Агенција ће изнаћи начина да пошаље делегацију и да буду на лицу мјеста, њихово присуство ће смањити тензију, сматра Плећаш.

 

Поготком нуклеарке - два случаја

Плећаш указује да би се поготком електртане у Запорожју, десила најгора два случаја.

Прва и најважнија ствар - дошло би до катастрофе, губитка људских живота и дугогодишње посљедице зрачења, истакао је Плећаш.

"Други случај је што таква електрана кошта више од 200 милијарди евра, била би изгубљена, електрана не би могла да ради, огорман дио народа би остао без енергије", напоменуо је он.

 

У свијету 450 нуклеарки, у Европи се граде 4

Плећаш каже да већ 20 година говори, цитирајући међународне изворе, да ће кроз 250 година а то није велики период, то брзо прође - генерације остати без угља, нафте и гаса.

Земље које не размишљају о нукеларној енергији остаће у каменом добу, подвукао је Плећаш.

"Ми немамо нуклеарну електрану, послје Чернобиља донет је закон о мораторијуму на градњу. Требало је да се четири електране сазидају, две би биле у Србији. Наши факултети немају нукеларне програме, нису нукеларни инжењери везани само за изградњу нуклеарних електрана, него за заштиту од зрачења које се користи у медицини, привреди", истиче Плећаш.

 

Шта Србија може да уради

Плећаш сматра да би Србија морала да уради нешто у свом програму, не може да гради нуклеарку, она кошта 8 или 9 милијарди евра.

Прије 10 година смо предлагали да своје знање продамо Мађарима, Бугарима или Румунима у изградњи њихових електрана и да добијемо 10 или 15 одсто струје када се та електрана заврши, каже он.

"Сада нема студената који су то завршили, преостаје једино кеш плати па да добијеш од Мађарске или Бугарске 5 до 10 процената", закључио је Плећаш.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.