У Њемачкој најављују зиму вијека - шта стоји иза тога

Њемачки портали преплављени су информацијама о екстремној зими, снијегом затрпаним улицама које се очекују и екстремним временским приликама које пријете земљи.

Готово сваке године појављују се такви извјештаји који за Њемачку прогнозирају дуготрајне екстремне временске прилике.

Може ли се вријеме толико унапријед предвидјети? 
У априлу је то било "паклено љето 2025", а сада је ријеч о "зими вијека", која би, наводно, требало да погоди Њемачку 2025/2026. године. Али, може ли се вријеме толико унапријед предвидјети? Одакле уопште долазе нагађања о "зими вијека 2025/2026" и који им је циљ?

Слаби поларни вртлог покренуо спекулације

Повод за спекулације о "зими вијека 2025/2026" био је прије свега интернетски чланак који повезује слабији поларни вртлог изнад Сјеверног пола с могућим арктичким хладноћама у Њемачкој.

Наводно постоје прогнозе које указују на то да би овај поларни вртлог током сљедеће зиме могао бити релативно слаб, потврђује метеоролог Бок.

Слаб поларни вртлог (широка циркулација ваздуха која у зимским мјесецима доминира сјеверном и јужном хемисфером), за разлику од снажног, не може задржати хладан ваздух у поларним подручјима.

Када се те ледене масе "излију", оне могу допријети и до наших географских ширина и утицати на вријеме у Европи. То се може догодити - али не мора.

Постоји ли уопште веза између слабих поларних вртлога и хладноће у Њемачкој, још није доказано, каже Мартин Гудд из  центра за временску експертизу њемачког јавног сервиса АРД. У протеклим годинама ништа слично није уочено: "Јер слаб поларни вртлог заправо значи да Арктик више није толико хладан као раније", објашњава метеоролог.

Прогноза за зиму 2025/2026 - тренутно немогућа

Према мишљењу стручњака, предвидљивост времена овиси о бројним факторима - не само о поларном вртлогу. Улогу имају и температуре океана, морске струје и опште атмосферске прилике. На питање хоћемо ли у сезони 2025/2026. заиста имати зиму вијека, метеоролог Карстен Сцхwанке одговара: "Не знамо."

И за Лотхара Боцка из ДWД-а у Минхену то је "чиста спекулација" - у октобру говорити о екстремно хладној зими или чак "зими вијека".

"Што се тиче озбиљних прогноза за зиму, можда - али заиста само можда - почетком године можемо погледати обрасце струјања ваздуха: какво је било вријеме до сада и какво би могло бити", каже Мартин Гудд из АРД-овог центра.

На темељу тога евентуално се могу дати грубе процјене о томе како ће се остатак зиме отприлике одвијати.

Временска прогноза поуздана највише десет дана унапријед

Иако би многи жељели што раније сазнати поуздану дугорочну временску прогнозу, могућности су врло ограничене. Према ријечима метеоролога Лотара Бока, сљедећа три дана могу се "релативно добро предвидјети". Код стабилних временских ситуација, попут дуготрајног високог притиска, "прогноза може бити донекле тачна и до десет дана".

По његовом мишљењу, очекивања од временских извјештаја су "превелика", између осталог и зато што временске апликације често дјелују сигурније него што заправо јесу: "Мислимо да можемо предвидјети вријеме 10, 20 или 50 дана унапријед, али то једноставно није могуће."

Тачност прогноза јесте већа него прије 40 или 50 година, али за дугорочну прогнозу још имамо великих потешкоћа у предвиђању временских прилика, каже овај стручњак, пише. Деутсцхе Wелле            

Вјероватност за зиму вијека - мала

Зима вијека је, статистички гледано, она која се догађа једном у 100 година. Таква је, на примјер, била зима 1962/1963, која се сматра најхладнијом зимом 20. вијека у Њемачкој.

Тада су посљедице биле озбиљне: проблеми са снабдијевањем електричном енергијом и гријањем, велика оштећења инфраструктуре и бројни смртни случајеви. Многе ријеке, па и чак и Боденско језеро на југу Њемачке, тада су били потпуно залеђени, преноси Индеx.хр.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.