У Њемачкој данас ванредни паламентарни избори, земља пред историјским изазовима

БЕРЛИН - У Њемачкој се данас одржавају ванредни парламентарни избори, организовани након распада тројне коалиције канцелара Олафа Шолца, а према испитивањима јавног мњења, конзервативци имају највећу подршку.

Ово је тек четврти пут у новијој историји после Другог свјетског рата, да се у Њемачкој одржавају ванредни парламентарни избори и на њима ће више од 59 милиона становника Немачке бирати 630 посланика који ће имати мандат од четири године и задатак да одаберу новог канцелара и владу.

На изборима учествује 29 странака, али ће само 10 имати кандидата у свих 16 немачких савезних покрајина.

Најзаступљенија је Хришћанско демократска унија (ЦДУ) која учествује у 15 покрајина, сем у Баварској где је представља сестринска странка Хришћанско социјална унија (ЦСУ).

 Највише странака учествује у Берлину  и покрајини Сјеверна Рајна - Вестфалија - по 18 листа, док их је у Баварској 17, а многе странке наступају у само по једној покрајини.

Бирачка мјеста биће отворена од 8 до 18 часова, а одмах по затварању биралишта биће објављени резултати излазних анкета урађених на бирачким мјестима, док се прве званичне пројекције резултата очекују током изборне ноћи.     

Бирачи у Њемачкој имају два гласа на једном бирачком листићу.

На лијевој половини се налазе имена појединачних кандидата која су посебна за сваки бирачки округ, док се на десној налазе имена странака које се такмиче у покрајини одакле је гласач.

За улазак у Бундестаг, странкама је важно да освоје више од пет одсто гласова са десне половине бирачких листића и тиме прелазе обавезни цензус.

Систем се компликује одлучивањем о конкретним кандидатима која улазе у парламент, јер се у обзир узимају и гласови које су добили појединачни кандидати.

Ови гласови могли су до претходних избора да донесу и директни мандат појединачном кандидату, чак и ако његова партија не успе да прескочи цензус.

Многи Нијемци сопствени глас увелико су послали јер је могуће пријавити се за гласање поштом, чак и ако сте на дан избора код куће.

Глас у коверти једини је избор и за Нијемце који нису у НЊемачкој - гласање у амбасадама и конзулатима није могуће.

Опозициона Хришћанско-демократска унија Немачке (ЦДУ) и њихова баварска сестринска странка Хришћанско-социјална унија (ЦСУ) воде у анкетама широм земље више од дијве године и према посљедниим анкетама имају 30 одсто подршке бирача.

Крајње десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) Алис Вајдел и Тина Крупала налази се на другом мјесту са 20 процената подршке, потом Социјалдемократе (СПД) Олафа Шолца са 15 одсто, који су пали на треће мјесто са првог мјеста које су освојили на изборима 2021. године.

Зелени имају подршку 13 одсто бирача, Левица пет одсто, а и Слободне демократе (ФДП) и љевичарски савез Сара Вагенкнехт (БСW) четири процента, па је неизвјесно да ли ће прећи цензус од пет одсто да би ушли у парламент.

Око 68 одсто испитаника страхује од економског пада у земљи, у односу на 48 процената у претходним истраживањима.

Све предизборне анкете убједљиву предност дају коалицији ЦДУ и ЦСУ, а према појединим прогнозама, конзервативци могу да освоје до трећину гласова и тако остваре иницијативу у преговорима о влади и канцеларско мјесто за Фридриха Мерца.

Мерц је изричит да са десничарима не жели будућу коалицију, што АфД поново оставља у опозицији.

ЦДУ ће партнере највјероватније тражити у социјалдемократама или зеленима.

СПД и ЦДУ/ЦСУ су већ четири пута заједно владали од Другог свјетског рата, од чега три пута под вођством бивше конзервативне канцеларке Ангеле Меркел.

До расписивања ванредних парламентарних избора у њемачкој дошло је када је у такозваној "семафор" коалицији, која је на власти била од 2021. године и коју су чинили социјалдемократе, Либерали и Зелени дошло до несугласица око привреде и буџета.

То је кулминирало у новембру и децембру прошле године и довело до тога да њемачки канцелар Олаф Шолц смијени министра финансија и лидера Либерала Кристијана Линднера, што је аутоматски довело до распада владајуће коалиције.

Бундестаг је захтјев за расписивање ванредних избора донио тек из другог пута и то када је немачки предсједник Франк-Валтер Штајнмајер распустио парламент.

Први прелиминарни резултати биће познати недуго након заатварања биралишта.   

Мерц: Увјерен сам у побједу ЦДУ/ЦСУ, љевица је готова

Опозициони кандидат за канцелара Њемачке Фридрих Мерц изјавио је синоћ да је уверен да ће коалиција ЦДУ/ЦСУ побиједити на данашњим парламентарним изборима, истакавши да је љевица у тој земљи ''готова''.

-Љевица је готова. У Њемачкој више нема љевичарске политике и љевичарске већине. Унија ће још једном правити политику за већину становништва - рекао је он.

Мерц је, такође, најавио да наредна влада, уколико он постане канцелар, неће имати комбиновано министарство за економију и климу, преноси НТВ.

Лидер ЦСУ Маркус Седер рекао је да ће, ако Мерц буде изабран, у Њемачкој "коначно поново бити буржоаско-конзервативне политике".

Седер је, такође, искључио могућност формирања коалиције са Зеленим или Алтернативном за Њемачку (АфД), рекавши да чланови АфД ''годинама путују у Русију на догађаје'' због чега су, како је навео, под јаким утицајем Москве.

-'Не желим да будем дио евроазијске интересне заједнице и не желим да нас Русија дугорочно преузме - рекао је Седер.

Истовремено, канцелар Олаф Шолц је рекао да жели да остане у Бундестагу ако добије директан мандат у Потсдаму.

Демонстрације

Према подацима њемачке полиције, 20.000 до 25.000 људи демонстрирало је јуче  у Фрајбургу против растућег десничарског екстремизма, дан уочи одржавања савезних избора у тој земљи.

Како је саопштила полиција, протест је протекао мирно.

Коалиција од преко 50 организација позвала је на демонстрације, а протести су организовани и у другим градовима њемачке савезне државе Баден-Виртемберг, преноси Тагесшау.

Дан прије одржавања немачких савезних избора, у неколико њемачких градова одржани су протести против јачања десничарских екстремистичких и расистичких тенденција у политици.

Полиција је саопштила да се око 10.000 људи окупило  Хамбургу у подне, протестујући против екстремнодесне странке Алтернатива за Немачку (АфД) и подјеле друштва, преноси Дојчланд функ.

У Хамбургу је организован и други протест под слоганом "Јасан став против деснице", а учесници оба скупа су се удружили у заједничку протестну шетњу.

У Сјеверној Рајни-Вестфалији хиљаде људи је поново изашло на улице у знак подршке демократији и разноликости.

Посљедњи предизборни митинг АфД-а почео је јуче поподне у концертној дворани ''Фридрих Еберт'' у Хамбургу, а неколико стотина демонстраната окупило се испред хале.

Око 15.20 дошло је до туче 350 демонстраната и полиције. Употрухебљен је бибер спреј, а три особе су поврухеђене.

Према подацима полиције, у Крефелду се окупило око 6.000 људи, а у Есену око 8.000 учесника. Најављени су митинзи у Берлину, Хановеру, Ерфурту, Килу и Аугзбургу.

Демонстранти желе да пошаљу сигнал против помјерања удесно у Њемачкој прије савезних избора и избора у држави Хамбург 2. марта.

Узвикивали су "Сви заједно против фашизма" и држали пароле попут "Само идиоти гласају за АфД", "Мржња није алтернатива", "Нема толеранције за нетолеранцију", "Не нацистима".

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.