У недјељу други круг предсједничких избора у Француској

ПАРИЗ- У Француској се у недјељу одржава други круг предсједничких избора у којем ће се надметати актуелни предсједник и лидер Републике у покрету Емануел Макрон и кандидаткиња деснице Марин Ле Пен.

И док Макрон вјероватно има највеће шансе за реизбор у односу на своје претходнике, Ле Пенова се бори за своју политичку будућност, јер би пораз у трећем походу на Јелисејску палату изазвао промјене на челу њене партије Национално окупљање.

Посљедње анкете јавног мњења, прогнозирају да ће Макрон побиједити са 57 одсто освојених гласова у односу на Ле Пен која би могла да добије десетак процентних поена мање. Маргина побједе ипак била би мања него на изборима 2017. године, оцјењује Политико.

О новом предсједнику одлучиваће скоро 49 милиона бирача, а процјењује се да би излазност могла да буде 72 одсто.

Сам Макрон који је освојио већу подршку од своје ривалке у првом кругу рекао је у међувремену да ништа не узима здраво за готово и да тражи ширу подршку.

Они су четири дана пре другог круга предсједничких избора суочили мишљења у ТВ дебати, у којој су покушали да убиједе грађане ко је у бољој позицији да побољша куповну моћ Француза и да успјешно води спољну политику земље.

Сам Макрон оцијенио је да избори представљају референдум о Европи с обзиром да два кандидата предлажу две веома различите будућности Француске - како у унутрашњој, тако и у спољној политици.

Када је животни стандард питање број један на изборима, Марин Ле Пен је све карте у кампањи ставила на ту тему и обећала смањење трошкова живота.

Њен други велики план је да социјално становање, радна мјеста и социјална питања постану „национални приоритет" за француске држављане и да се бори против исламизма, наводи BBC.

Центристички предсједник Макрон покушава да окупи бираче под слоганом "Сви ми" и послије пет година владавине сада нуди „потпуну обнову", јер настоји да привуче бираче како са љевице, тако и са деснице.

И Макрон и Ле Пен који су у првом кругу освојили највише гласова од укупно 12 кандидата, надају се повјерењу бирача који су подржали лидера крајње љевице Жан-Лика Меланшона у првом кругу, а од којих би многи могли да буду уздржани или да оставе своје гласачке листиће празне.

Макрон је добио и подршку лидера Њемачке, Шпаније и Португала Олафа Шолца, Педра Санчеза и Антонија Коште који су заједничком тексту у више европских медија позвали бираче на јединство како би се одржали просперитет и благостање у Европи, пренио је АП.

Као и у првом кругу бирачка мјеста ће у недјељу бити отворена у 8.00 часова ујутру, а затворена у 19.00 часова у већини мјеста, док ће бирачка мјеста у великим градовима имати могућност да остану отворена до 20.00 часова, пренио је дневник "Локал". У француским прекоморским територијама гласање почиње у суботу да би гласови могли да буду пребројани на вријеме, а и Французи који живе у иностранству ће моћи да гласају на одређеним бирачким мјестима широм свијета. На основу узорака посебно одабраних бирачких мјеста, већ у 20.00 часова биће познат прелиминарни резултат, као и у првом кругу.

Ако је резултат изузетно тијесан, постоји опција да се не објављују рани резултати и сачекају потпуни.

Бројање се наставља током ноћи, а Министарство унутрашњих послова објављује коначне резултате у понедјељак ујутру, који се обично разликују само један до два одсто од прелиминарних резултата. Дакле, нешто послије 20.00 часова на дан избора, требало би да буде познато ко ће бити сљедећи предсједник Француске.

Ако Макрон побиједи, он ће бити први француски предсједник који је освојио други мандат заредном на изборима у посљедњих 20 година, откако је Жак Ширак побиједио оца Марин Ле Пен Жан-Марија и освојио други предсједнички мандат 2002. године.

Његов тим је резервисао Марсова поља, одмах подно Ајфелове куле, за недјељу увече, тако да ако побиједи, овдје ће одржати свој побједнички говор.

Као актуелни предсједник, он остаје у Јелисејској палати и наставља да влада, нема прелазног рока, иако ће морати да се одржи инаугурација до 14. маја, када се Макронов актуелни мандат завршава. Уколико би побиједила Ле Пен, дошло би до примопредаје власти која се мора десити прије 14. маја и у том случају би она ушла у историју као прва жена предсједница Француске. Макрон би морао да се исели из Јелисејске палате, који је дом као и канцеларија француских предсједника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.