У аустријском парламенту о српском језику

Беч - Питање могућности наставе српског језика и ћирилице у аустријским школама стигло је и до парламента те државе.

У дискусију о измјени наставе на босанско-хрватско-српском (БХС) језику у аустријским школама, предсједник групе пријатељства Аустрија-Србија и посланик Социјалдемократске партије Аустрије (СПО) Јохан Мајер упутио је министру образовања, умјетности и културе Клаудији Шмит парламентарни упит на тему српског језика.

Он је, у свом упиту, који је поднио пред крај редовног засједања парламента у петак, навео да је, за добру интеграцију, поред знања језика земље домаћина, важно знање сопственог матерњег језика у ријечи и писму, а код српског језика је, према оцјени лингвиста, важно учење ћирилице у оквиру наставе. Тиме, како је подвукао Мајер, се чува културни идентитет.

С тим у вези је посланик СПО затражио од Министарства одговор на питања у вези са протекле двије школске године, између осталог о броју и неопходном образовању наставника који предају српски језик,

Такође он жели да зна колико је дјеце у прошлој школској години похађало наставу на српском језику, и колико их је учило ћирилицу, у колико основних школа је протекле школске године предаван српски језик, колико сати, и да ли су учили ћирилично писмо.

Мајера је такође интересовало колико ђака је похађало српски језик у оквиру редовне наставе, и колико изван редовног наставног програма.

Поред тога је Мајер упитао и колико је ђака матурирало на српском, као и који се страни језици предају у пословним школама, односно на занатима.

Посланик СПО је даље желио да зна колико је аустријских школа прошле године у оквиру програма ЕУ договорило са српским школама интензивно учење језика.

Мајер је упитао и које будуће мјере Министарство планира да проведе у вези са проширењем наставе на страним језицима, посебно на српском језику, као и у вези са проширењем програма размјене ђака и стипендија са српским школама за идућу школску годину.

На крају он је тражио одговор на питање колико особа у Аустрији, према процјенама Министарства, говори и пише на српском језику.

Одговор на парламентарни упит министарка је дужна да да, како то налаже процедура, достави најкасније до 5. септембра.

Савез Срба у Аустрији и Заједница српских клубова у Бечу појачали су своје активности на пољу увјеравања аустријских власти да је потребно да се уведе настава на српском језику за ђаке српског поријекла, умјесто досадашње наставе на “вјештачком” БХС језику.

Наиме, у школама широм Аустрије ђацима поријекла са простора бивше Југославије помаже се, у оквиру наставе, савладавање градива на БХС језику.

Српска удружења сматрају да Срби, пошто су, послије Њемаца, највећа страна заједница у Аустрији, треба да добију право да њихова дјеца уче српски језик.

Након пријема Хрватске у ЕУ хрватски је постао званичан језик Уније, те ће и Аустрија морати да се прилагоди томе, тако да ће засигурно у наредној школској години бити још интензивнија дискусија о настави на БХС-у, односно раздвајања језика са простора бивше Југославије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.