У Аустрији расте број муслимана, православаца, али и атеиста

БЕЧ- Протеклих деценија у Аустрији се значајно промијенила вјерска слика.

Док је број католика и протестаната стално опадао, број муслимана и православаца је значајно порастао, а уз то, све је више грађана Аустрије који не припадају нити једној вјерској заједници.

У Бечу су атеисти постали највећа група, показују подаци Статистичког завода Аустрије.

Укупно 77,6 одсто грађана Аустрије истиче да припада некој од вјерских заједница.

Развој вјерских заједница био је протеклих деценија различит.

Док је 1951.године 89 одсто грађана Аустрије рекло да припада римокатоличкој вјерској заједници, тај број је 1971. пао на 87 одсто, а од тада је почео драстично да пада, па је 2001.био још на око 74 одсто, да би се прошле године свега 55 одсто становништва Аустрије изјаснило као римокатолици.

Сличан развој присутан је код протесатаната, чији удио у становништву је у протеклих седам деценија пао са 6,2 на 3,8 одсто, а старокатолика са 0,5 на 0,1 одсто.

Сасвим другачије су се развијале муслиманска и православна заједница, и то прије свега усљед имиграције.

Тако је 1971.године, када су први пут регистровани подаци о припадницима исламске вјероисповести у Аустрији, удио муслимана у становништву био на свега 0,3 одсто.

Прошле године је удио муслимана у становништву Аустрије достигао 8,3 одсто.

Када је ријеч о православцима, при чему највећу вјерску заједницу представљају Срби, њихов удио се од 2001., када су по први пут регистровани у статистици, са 2,2 повећао на 4,9 одсто.

Све више грађана Аустрије каже да не припада ниједној вјерској заједници, а њихов удио се у последње две деценије повећао са 12 на 22,4 одсто.

Највећи удио "невјерника" има у Бечу са 34 одсто.

И код православаца и муслимана Беч биљежи највећи број са 11, односно 15 одсто удјела.

На другој страни у Бечу се свега још 32 одсто грађана изјашњава као католици.

У свим осталим покрајинама католици чине већину, а у Тиролу са 66,2 одсто имају и двотрећинску већину.

Када је ријеч о апсолутним бројевима у Аустрији, која броји око 8,94 милиона становника, има 4,93 милиона католика, 645.600 муслимана, 436.700 православаца, 340.300 протестаната, 5.400 Јевреја, 4.900 старокатолика, али и два милиона без вјероисповести.

Генерални директор Статистичког завога Аустрије Тобиас Томас објашњава овај развој све значајнијом секуларизацијом, али и трендом вјерског диверзитета.

Он је указао да у Аустрији, на примјер, расте и број будиста, којих је тренутно око 26.000, што је удио од 0,3 одсто, чиме је већи и од Јевреја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.