Турска наоружава Сирију за борбу против Курда

Турска је ушла у стратешко партнерство са новим сиријским режимом, обећавајући испоруку велике количине војне опреме у замјену за проширење дозвољеног домета операција против курдских формација дуж цијеле сјеверне границе.

Према извјештајима Блумберга, базираним на изјавама анонимних турских званичника, Анкара ће у наредним недјељама доставити оклопна возила, дронове, артиљерију, ракете и системе противваздушне одбране, са строгим ограничењем да се опрема користи искључиво на сјеверу Сирије, далеко од израелске границе. Овај потез долази у тренутку када Сирија, под вођством привременог предсједника Ахмеда ел Шараа, покушава да реконструише ојачане снаге након израелских удара и пада Асадовог режима, анализира ТВ Фронт. 

Турски утицај, али далеко од Израела

Споразум, који представља ажурирање 30 година старог безбједносног договора из 1990-их, омогућава Турској да прошири своју оперативну зону са тренутних 5 на 30 километара дубине у сиријско тло. Ово би омогућило турским снагама да директно циљају Сиријске демократске снаге (СДФ), коалицију предвођену курдским Јединицама заштите народа (YPG), коју Турска сматра продужетком забрањене Радничке партије Курдистана (ПКК) – терористичке организације по оцјени Анкаре, Вашингтона и ЕУ. Турски министар спољних послова Хакан Фидан недавно је нагласио да СДФ мора напустити ,,сепаратистичку агенду”, истичући да сиријска влада сада може самостално да се бори против Исламске државе и других пријетњи, чиме се оправдава повлачење страних снага.

Нафта и гас одређују савезнике

Овај договор није само безбједносни – он је дубоко укоријењен у турским интересима за контролу сјевероистока Сирије. Анкара тражи да Дамаск ограничи приступ СДФ-а нафтним и гасним пољима, сумњајући да приходи од ресурса финансирају ПКК. Ово долази након што је ПКК у мају 2025. објавила намјеру да се разоружа и распусти, али процес стоји због спорова око курдских политичких захтјева, укључујући већа права и економску подршку. Турска је између 2016. и 2019. покренула три велике офанзиве против курдских група у Сирији, укључујући операције ,,Штит Еуфрата” и ,,Извор мира”, што је довело до окупације значајних територија. Садашњи споразум би могао оживјети те акције, али под окриљем сиријског режима, смањујући ризике од директног сукоба са САД, које подржавају СДФ.

Након Асада војска у расулу

Сиријска страна, са своје стране, добија критичну војну подршку. Након свргавања Башара ел Асада 8. децембра 2024, Израел је извршио серију удара на сиријске војне објекте, уништавајући значајан дио арсенала. Ел Шараа, бивши командант Ал Каиде и лидер побуњеничке групе ХТШ (Хајат Тахрир ел Шам), који се сада представља као умјерени исламиста, окренуо се Турској као кључном савезнику. Њихови блиски односи са турским предсједником Реџепом Тајипом Ердоганом – укључујући неколико посјета Анкари од јануара – подстакли су овај договор. Турска не само да снабдијева оружјем, већ и нуди обуку сиријске војске, што би могло брзо модернизовати снаге Дамаска.

Ограничење употребе опреме на сјеверној граници представља директан одговор на тензије са Израелом. Дамаск жели да избјегне ескалацију у јужном дијелу Сирије, гдје Израел редовно циља иранске проксије и Хезболах, а недавни израелски удари оставили су сиријску војску у рушевинама. Ово тактичко ограничење омогућава Ел Шараи да балансира између турске подршке и избјегавања новог фронта са Израелом, док Турска добија слободније руке против Курда без ризика од ширег регионалног сукоба.

Вјечити сукоб са Курдима

Сукоби са курдским групама нису престали. У недавним инцидентима у Алепу, сиријске владине снаге покушале су да тенковима уђу у курдске четврти Ашрафија и Шеик Максуд, што је СДФ назвао “опасном ескалацијом”. Портпарол СДФ-а Фархад Шами оптужио је Дамаск за опсаду, док је ХТШ негирао наводе о курдским нападима на контролне пунктове. У међувремену, СДФ је појачао рације против ,,спавајућих” ћелија ИД-а у арапским областима, што је изазвало протесте међу локалним племенима због оптужби за дискриминацију. Сиријска војска прераспоредила је снаге дуж фронтова са СДФ-ом, наводећи да то није припрема за напад, већ превентивна мјера против ,,поновљених провокација”.

Шире импликације овог споразума су дубоке. Турска, као кључни играч у региону, обнавља своју улогу у сиријској стабилизацији, што би могло убрзати интеграцију СДФ-а у националну војску Сирије – процес започет у марту 2025. споразумом између Ел Шараа и команданта СДФ-а Мазлума Абдија. Тај оквирни договор предвиђа интеграцију до краја године, укључујући пренос контроле над границама, аеродромима и ресурсима, али имплементација је спора због међусобних оптужби. Турски министар Фидан у понедјељак је поновио подршку јединству Сирије, наглашавајући контролу над сјевероистоком и ресурсима, што се поклапа са турским захтјевима.

Закључак

Аналитичари упозоравају да овај споразум може подстаћи нову фазу тензија: Турска добија зелено свјетло за дубљи улазак на сиријску територију, док Курди, под притиском америчког повлачења, ризикују маргинализацију. ПКК-ов процес разоружања стоји, а Ердоганова администрација користи ситуацију за домаћу политику, промовишући ,,мировни процес” пред изборе. У контексту регионалне динамике, гдје САД балансирају између подршке Курдима и односа са Турском, овај договор могао би промијенити равнотежу снага у Сирији, потенцијално смањујући утицај ИД-а и иранских проксија, али по цијену курдске аутономије. Ни Анкара ни Дамаск нису званично коментарисали извјештаје, али састанци на високом нивоу прошле недјеље – укључујући министре одбране и обавјештајне шефове – указују на брзу имплементацију. Регион остаје минско поље, гдје сваки договор може довести до нове ескалације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.