Трећи свјетски рат је требало да почне у Југославији!

Daily Mail 27.02.2012 14:35

Фото: Трећи свјетски рат је требало да почне у Југославији!

ЛОНДОН - Велика Британија под водством Маргарет Тачер најозбиљније се припремала за Трећи свјетски рат, показују документи с којих је након тридесет година скинута ознака тајности.

Као и у случају Првог свјетског рата, и овај је требало почне у Југославији, открива британски Дејли Мејл. У случају нужде, Британија је била спремна да изведе нуклеарни напад на земље иза Челичне завјесе, али не и на сам СССР.

У то вријеме највећих тензија између Истока и Запада, након совјетске инвазије на Авганистан 1979., државни службеници у Великој Британији сваке двије године учествовали су у војним вјежбама. Лист се докопао "Ратне књиге", скрипте вјежби изведених у марту 1981. године, десет мјесеци након смрти Јосипа Броза Тита.

Колико је "гвоздена лејди" била озбиљна, говори то што би та гигантска ратна игра трајала пуне двије недјеље, а има "нуклеарни крај".

Током периода у коме се одиграва овај сценарио СССР је водио остарјели Леонид Брежњев, а САД Роналд Реган. Односи Истока и Запада досегли су најнижу тачку од Кубанске кризе из 1962. године, кад је свијет био први пут надомак нуклеарног рата. И на Истоку су расле тензије: Пољаци су основали Солидарност.

Све је почело нагомилавањем снага Варшавског пакта на границе Југославије, 9. марта. Као и у Првом свјетском рату, окидач сукоба је на Балкану.

За Југославију пише да је номинално комунистичка земља, али се окренула према Западу. Тог првог дана вјежбе, Британија и САД шаљу додатне трупе у Западну Њемачку, док стижу извјештаји о руским бродовима који нападају рибарске бродове у Сјеверном мору.

До вечери 11. марта сукоб се чини неизбјежним. СССР нагомилава трупе на граници према Турској и између Бугарске и Југославије, а NATO појачава своје снаге у Њемачкој и Скандинавији. Два дана касније, криза је на врхунцу због продора Варшавског пакта у Југославију. Ирак напада источне дијелове Турске, погоршава се криза око Норвешке. У Британији понестаје хране и бензина, држава проглашава ванредно стање.

До недјеље 15. марта Варшавски пакт с више од 20 дивизија окупирао је Југославију, Британија очекује руски напад. У понедјељак у шест ујутро Британце су пробудили ваздушни напади. Совјети су са 100 бомбардера напали британску противваздушну одбрану. Руси изводе десант на Норвешку. Послијеподне у другом ваздушном нападу гађају седам британских ваздушних база, Велика Британија објављује рат Совјетском Савезу.

Дан касније стотине Британаца гине у ваздушним ударима. Из Југославије долазе информације да су Совјети почели користити хемијско оружје. До 19. марта Совјети су окупирали сјевер Норвешке и полако преузимају предност у борбама у Њемачкој. Ноћу у новим ударима из ваздуха гину хиљаде грађана широм Британије.

Након још једне ноћи пуне бомби, у зору 20. марта Совјети користе нервни гас у нападу на Шкотску и Манчестер. Руси пробијају границу Западне Њемачке, тамошњи NATO-ов командант тражи нуклеарне ударе на војне базе у Источној Њемачкој, Чехословачкој, Пољској, Мађарској и Бугарској. Чак ни у вјежби нису се усудили ударити директно на Совјетски Савез. Након свега што се догодило, одлука Маргарет Тачер била је неизбјежна, пише Даилy Маил: одобрила је нуклеарни напад.