Трампове ракете подjелиле свијет - шта послије томахавка

Вашингтон, Москва, Дамаск -- Амерички напад на војну базу у Сирији, први "велики напад Доналда Трампа", централна је тема широм планете и догађај који је за једну ноћ подјелио свијет.

Ратни бродови војске САД су, после Трамповог наређења, лансирали 59 ракета "томахавк" као одговор на напад у Идлибу у ком су страдале десетине цивила.

Како су саопштили амерички званичници, нападнута је база из које су полетјели авиони који су ракетирали Хан Шеикун и том приликом користили хемијско наоружање.

Велика линија подјеле повучена је неколико дана раније, када је потврђено да је више од 80 особа, међу којима је било и дјеце, страдало од напада у ком је коришћен гас.

Противници режима Башара Асада су оптужили његову војску за ратни злочин и коришћење забрањеног хемијског наоружања, а неки су навели могућност да су ракете стигле и из руских авиона. На другој страни, сиријске власти и Кремљ су одбацили такве тврдње и затражили су истрагу.

Такође, руски извори су навели да постоји могућност да су ракете "погодиле канистере са гасом, које су на погођеним локацијама крили побуњеници".

Британски ББЦ у свом тексту који се бавио овом темом споменуо ову могућност, дио текста у коме о томе говори Џери Смит, шеф мисије УН која је била задужена за уклањање таквог наоружања из Сирије.

Масакр хемијским гасом престао је да буде централна тема у раним јутарњим часовима по европском времену, када је Трамп саопштио своју одлуку.

Реакције из цијелог свијета стижу из минута у минут, а Русија је одмах одлучила да суспендује споразум потписан са Вашингтоном о спречавању инцидената на небу изнад Сирије током војних операција.

Како је поручено из руског парламента, коалиција Русије и САД по питању сиријске кризе је доведена у питање.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је рекао да се нада да овај напад "неће неповратно оштетити односе Москве и Вашингтона", који су у посљедње вријеме на веома ниском нивоу.

Лавров је навео да је у питању "акт агресије", која подсјећа на напад на Ирак, док је из Кремља поручено да је предсједник Владимир Путин рекао да је у пиитању напад против суверене земље. Русија је затражила и хитну седницу Савјета безбједности УН и истрагу због "напада против нације која је чланица Уједињених нација".

За разлику од Москве, из Анкаре је послата порука подршке одлуци САД да нападну војно постројење у Сирији.

Турски односи са Русијом посљедњих година функционишу по принципу "топло-хладно", а иако се чинило да су по питању Сирије недавно нашли заједнички језик, министар спољних послова Мевлут Чавушоглу је рекао да је "неопходно што прије сменити режим Башара Асада".

Очекивано, подршка је стигла од Велике Британије, а Ангела Меркел и Франсоа Оланд су у име Њемачке и Француске саопштили да је "Асад сам крив" и да је хемијским нападом испровоцирао одговор Америке. Вреди истаћи да се огласила и Марин ле Пен, која је указала на то да Американци "поново глуме свјетског полицајца".

Европска унија се огласила преко шефа Европског савјета Доналда Туска, који је истакао да је Трампова одлука "показатељ одлучности Запада у борби против варварских хемијских напада".

"ЕУ ће радити са САД у настојању да се заустави бруталност у Сирији", навео је Туск.

Сличне поруке је послао и Израел, који је навео да је то "Трампова снажна порука против Асадовог режима" и да се нада да ће се чути и у Техерану и Пјонгјангу.

Реакција је стигла и из Пекинга, а Кина је прво апеловала на то да се "избјегне даље погоршање ситуације", али је затим "осудила употребу хемијског оружја".

За разлику од представника Запада, Кина се оградила и навела да је против коришћења таквог наоружања "ко год да га користи, какве год да су околности и какав год да је циљ".

Пекинг је затражио и независну истрагу напада у Идлибу, као и "необориве доказе".

Дилему о томе ко користи забрањено оружје нема Јапан, па је премијер Шинзо Абе рекао да "јапанска влада подржава одлучност америчке владе да никада неће толерисати ширење и употребу хемијског наоружања".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.