Трамп као предсједник богатији него икад

ВАШИНГТОН – Након поновног избора на функцију предсједника САД, Доналд Трамп непрестано се суочава с оптужбама да из предсједничке позиције извлачи личну корист.

Он и његова породица у посљедње вријеме закључили су бројне послове – од некретнина и криптовалута, до обвезница и акција. Да ли ту постоји некакав образац који указује на лично богаћење?

У САД предсједници, потпредсједници и други високи званичници, у складу са Законом о етици у влади из 1978. године, донесеним послије афере Watergate, имају обавезу да сваке године јавно објаве своје финансије. Извјештаји се предају Канцеларији за етику у влади (OGE) и доступни су јавности.

Према актуелним документима OGE, Трамп је од 21. јануара обавио више од 600 финансијских трансакција и уложио више од 100 милиона долара у корпоративне, комуналне и државне обвезнице. Међу компанијама чије је обвезнице купио су City Group, Morgan Stanley, Meta, T-Mobile US, Home Depot и UnitedHealth.

На тај начин републикански предсједник има удио у секторима који би могли да профитирају од политичких одлука његове администрације, попут нпр. дерегулације финансијског тржишта. Критичари у томе виде потенцијални сукоб интереса.

Засад нема јавних података о куповинама или продајама акција од почетка његовог другог мандата. Ипак, према посљедњем извјештају с краја 2024, Трамп је имао значајне удјеле у Microsoftu, Blackstoneu и сопственој компанији Trump Media And Technology Group.

Посједовао је и акције технолошких и великих компанија као што су Amazon, Alphabet, Meta, Tesla, Berkshire Hathaway, PepsiCo, JP Morgan Chase, Coca-Cola и Pfizer.

Највеће појединачне позиције биле су у Nvidiji (између 615.000 и 1,3 милиона долара) и Appleu (између 650.000 и 1,35 милиона долара). Обје компаније директно зависе од његових политичких одлука.

Трамп је најприје потпуно забранио Nvidiji продају чипова Кини, али је ту одлуку недавно ублажио. У замјену, Nvidia мора 15 одсто својих прихода из Кине да уступи америчкој влади, што стручњаци сматрају да је без преседана у историји Сједињених Држава.

Почетком августа Трамп је најавио царине до 100 одсто на увезене компјутерске чипове и полупроводнике. Apple, међутим, неће бити погођен јер је, према Трамповим ријечима, директор Тим Кук обећао додатне инвестиције у САД вриједне 100 милијарди долара. Након те вијести, цијена Appleове акције порасла је за више од четири одсто.

Трампове инвестиције у некретнине тешко је раздвојити од његових државничких путовања. Његово прво велико путовање у иностранство водило га је у Саудијску Арабију, Катар и Уједињене Арапске Емирате, управо у земље у којима његова породица паралелно покреће нове или шири постојеће пројекте.

У мају су почели радови на Trump Tower Jeddah, луксузном солитеру од 47 спратова на обали Црвеног мора. Трампова породица најавила је и изградњу луксузног голф терена у Катару „у Трамповом стилу“, као дио пројекта вриједног 5,5 милијарди долара, као и Trump International Hotel and Tower у Дубаију – небодер са 80 спратова и највишим спољним базеном на свијету.

Криптовалуте све више конкуришу традиционалном бизнису с некретнинама у Трамповом портфолију. Forbes је процијенио у јуну да је само у претходних девет мјесеци зарадио око милијарду долара на улагањима у Trump-Meme-Coin и удјелом у компанији World Liberty Financial.

У јулу је његова холдинг компанија Trump Media and Technology објавила да улаже двије милијарде долара у биткоин и друге криптовалуте. У складу с тим, Трамп себе радо представља као „крипто-предсједника“ и снажно се залаже за дерегулацију тог сектора.

Новинар Дејвид Киркпатрик у тексту за New Yorker израчунао је да су Трамп, његова дјеца и њихови супружници од почетка његове прве предсједничке функције зарадили више од 3,4 милијарде долара. Већина тих послова и трансакција, како пише, готово сигурно се не би догодила да је Трамп остао само бизнисмен.

Киркпатрик је у емисији Weekend Primetime на каналу MSNBC рекао да су и претходни предсједници и њихова дјеца проналазили начине да зараде преко уговора за књиге или хонорара за предавања, „али све то су биле ситнице у поређењу с пословима Трампове породице“.

Посебно спорно за критичаре јесте то што Трамп, за разлику од својих претходника, није пребацио своје богатство у такозвани слијепи фонд на почетку другог мандата. Његовом имовином управљају његова дјеца, прије свега Доналд Трамп Млађи. Јасна граница између приватног бизниса и јавне функције у овом случају практично не постоји.

То је велика разлика у односу на раније предсједнике. Џими Картер је своју фарму кикирикија пребацио у „слијепи фонд“. Исто су чинили и Линдон Џонсон, Роналд Реган, Бил Клинтон, Џорџ Буш и Џорџ Буш Млађи.

Такозвани „Квалификовани слијепи фонд“, који предвиђа Закон о етици из 1978, подразумијева да власник нема контролу, сазнања нити утицај на управљање имовином, већ само кварталне извјештаје о вриједности, без детаља о трансакцијама.

Да ли Трамп заиста злоупотребљава предсједничку функцију као нико прије њега како би се богатио? Тиме што је одбио да пребаци имовину у „слијепи фонд“ свакако се излаже критикама. Оптужбе за сукоб интереса тешко се могу одбацити.

Међутим, Трамп и његова породица одбацују наводе да зарађују од политике. Његов син Ерик рекао је у јуну за Financial Times: „Ако постоји породица која није профитирала од политике, онда је то породица Трамп.“, преноси Deutsche Welle.

Међутим, чињеница је да Доналд Трамп, према процјенама магазина Forbes, тренутно располаже богатством од 5,5 милијарди долара. То значи да је богатији него што је икад био.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.