Фото: Тимошенкова: Ускоро ћемо у ЕУ
Кијев - Украјинска опозиционарка и бивша премијерка Јулија Тимошенко је поручила да је диктатура пала и најавила да ће се кандидовати за предсједника на изборима.
Тимошенкова је рекла, у првој изјави пошто је пуштена на слободу, да је "диктатура у Украјини пала", наводи се на сајту њене странке Отаџбина.
Бивша украјинска премијерка изјавила је у Кијеву, пред око 50.000 људи, да ће Украјина ускоро да уђе у Европску унију, пренијела је руска агенција Итар тасс.
"Увјерена сам да ће Украјина ускоро бити чланица Европске уније и то ће променити све", рекла је Тимошенко по доласку у Кијев.
Дремонстранти су били еуфорични, а он аим се обратила у сузама. "Ви сте хероји, ви сте најбоље што има Украјина", узвикнула им је.
"Нисам препознала Кијев, са спаљеним аутомобилима, барикадама, али ово је друга Украјина, Украјина слободних људи", рекла је она.
Тимошенко је у Кијеву рекла да оговорни за убијања током протеста морају бити кажњени.
"Нећемо бити вредни сјећања оних који су умрли и отворили нам пут ако не казнимо оне који су им узели животе и тукли студенте", рекла је Тимошенко у Кијеву.
Она је, обраћајући се демонстрантима рекла: "Драги моји, ви сте интегрални дио нове Украјине".
Она је, како преноси BBC, рекла да је политика "велики театар", а да ће она помоћи јавности да сазна шта се дешава у "бекстејџу". Такође је додала да ће на бити њихов гарант у борби против корупције.
"Враћам се на посао" поручила је.
Она се извинила у име свих политичара "без обзира којој партији припадају", јер како је рекла они нису вредни њих (демонстраната), нити једне капи крви коју су пролили за Украјину.
Парламент је данас, по убрзаном поступку, изгласао ослобађање Тимошенкове. Претходно је у петак Рада усвојила измjене кривичних закона којима је омогућено ослобађање бивше премијерке.
"Диктатура је пала не захваљујући политичарима или дипломатама, већ захваљујући људима који су изашли на улице, који су успjели да заштите своје породице и своју земљу", поручила је бивша премијерка у Харкову, пошто је изашла из болнице.
Тимошенкова је у Кијев из Харкова стигла специјалним летом.
На хиљаде Украјинаца, како су пренијеле агенције, окупља се на улицама и прославља смену предсједника Виктора Јануковича, који, међутим тврди да оставку неће дати.
Предсједнички избори у Украјини заказани су за 25. мај, подсјетио је Итар-Тасс.
Тимошеснкова је једна од најжешћих противница Јануковича и њеног ослобађања или пуштање на лијечење у Њемачку био је један од услова који је Европска унија поставила пред децембарско заседање да се наставе евроинтеграције Украјине.
После одлуке у децембру да се Тимошенко не пусти из затвора, што је значило и одбијање да потпише споразум с ЕУ, Јанукович је одлучио да учврсти везе с Русијом.
Тимошенкова, позната и по специфичном стилу одијевања и плетеници, за коју јој, према сопственим ријечима, треба четири минута, два пута је била премијер Украјине, а на изборима за предсједника, 2010. године, изгубила је незнатном разликом гласова од Јануковича, кога је парламент данас развластио, али он, како тврди, оставку неће дати.
Тимошенкова је први пут била премијер Украјине, и то као прва жена-премијер, од фебруара до септембра 2005, послије "наранџасте револуције". На челу владе је била и од децембра 2007. до марта 2010, док је једно вријеме била и замјеница тадашњег премијера Виктора Јушченка.
Одмах по ослобађању, Тимошенкова, позната по оштрим ставовима и резовима, као и по проевропској оријентацији,најавила је да ће се кандидовати за предсједника на предстојећим изборима.
Током посљедњих десетак година, против Јулије Тимошенко покренута су три кривична поступка, за ненамјенско трошење буџетских средстава, за куповину возила хитне помоћи по "надуваним" цијенама и због прекорачења овлашћења приликом потписивања гасних споразума са Русијом 2009. године.
Послије процеса, у већем делу јавности оцијењеног, политичким и монтираним, Тимошенкова је 11. октобра 2011. осуђена на седам година затвора, због, како је наведено у пресуди, злоупотребе власти.
Тимошенкова је рођена 27. новембра 1960. године у Дњепропетровску, гдје је завршила Економски факултет, а у политику је ушла 1996. године када је у својој области освојила рекордних 92, 3 одсто гласова на изборима за посланика Врховне раде.
Свјетској јавности постала је позната 2004. године, као један од лидера "наранџасте револуције", заједно са бившим предсједником Виктором Јушченком. Њена звонка реторика, како су је тада описивали, надахњивала је и покретала хиљаде људи током "наранџасте револуције" и довела је тада на власт.
Године 2005, амерички "Тајм" је, представљајући нову премијерку навео, између осталог, да је она у вријеме владавине Леонида Кучме у затвору провела 42 дана по оптужбама за мито, прање новца, корупцију и злоупотребу власти.
Све оптужбе су на крају на суду биле одбачене. Паралелно са универзитетском каријером, Тимошенко је била и успјешан менаџер, најпре као власница ланца видеотека, а потом у националној индустрији гаса.
У тим пословима је стекла велико богатство, при чему су медији често шпекулисали да њени послови нису увијек били легални.
Предјседница странке "Отаџбина" је у други по реду притвор, доспијела крајем јула 2011. године послије одбијања сарадње са судом у вези са оптужбама за злоупотребу службеног положаја.
Тимошенкова је 11. октобра 2011. године осуђена на 7. година затвора због, како је наведено у пресуди, злоупотребе власти.
Тимошенкова је тврдила да је истрагу против ње и њених сарадника покренуо Јанукович како би ућуткао опозицију и избацио их из изборне трке 2012. и политичког живота уопште.
Проглашавана је и за најљепшу у политичком свијету, а по мишљењу часописа "Форбс" и за једну од најмоћнијих жена свијета.
Западни званичници континуирано су вршили притисак на власти у Кијеву због њеног положаја. Тимошенкова је 9. маја 2012 пребачена у болницу пошто је од 20. априла започела штрајк глађу протестујући због односа затворских оособља, љекара, али и власти према њој.
Масовни протести у Украјини су почели крајем новембра, а Тимошенко је у писаној поруци из затвора 8. децембра 2013. позивала окупљене демонстранте на улицама Кијева да захтијевају хитну Јануковичеву оставку.
Када је актуели лидер украјинске опозиције Арсениј Јацењук 26. јануара ове 2014. године одбио да прекине протесте, иако му је предсједник Јанукович понудио премијерску функцију, инсистирао је и на ослобађању политичких затвореника међу којима и бивше премијерке Тимошенко.
Када су, послије губитка власти, почели процеси против Јулије Тимошенко, њен супруг Олександер затражио је азил у Чешкој.
Украјински парламент изгласао је опозив предсједника Виктора Јануковича и расписао пријевремене изборе за 25. мај, јавља репортер Б92 из Кијева.
Тренутно се расправља и о могућем хапшењу актуленог предсједника Јануковича.
Парламент, украјинска Врховна рада, прије расправе о Јануковичу је прогласио за сепаратисте и наредио хапшење званичника са истока Михалиа Добкина и његове присталице, који су раније данас оспорили легитимитет одлука у Кијеву.
Одлуке које доноси парламент не признаје ни предсједник Јанукович.
Истовремено, "Раша тудеј" јавља да шеф дипломатије Русије Сергеј Лавров "дијели забринутост са Француском, Њемачком и Пољском да опозиција не може да испуни своје обавезе".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.