Тимошенко: Украјина није ни Босна ни Косово

Бивша премијерка Украјине Јулија Тимошенко је у аоуторском тексту изјавила да Украјине није ни Босна, ни Косово.

 Њен текст за лист Данас преносимо у оригиналној верзији.

*

Миран период од објаве рата у септембру 1939. до блиц напада нациста на Белгију и Француску у мају 1940. често се назива „лажни рат". Од када је Русија напала и припојила Крим и почела да гомила војнике и оружје на нашој источној граници, ми у Украјини преживљавамо „лажни мир".

Међутим, нема ничег лажног у напорима који ми Украјинци сада улажемо да одбранимо своју земљу и своју демократију. Наши младићи и дјевојке волонтирају у војсци као никада раније. Наша влада преговара о споразуму о стенд-бај зајму са Међународним монетарним фондом, који ће нам пружити дио средстава која су нам потребна да поправимо финансијску и економску ситуацију.

Упркос томе што Русија припрема војску против нас, започињемо изборну кампању. Грађани Украјине ће следећег мјесеца слободно изабрати новог предсједника, што је најбоља критика руске пропаганде о нашем наводном неуспјеху да подупремо демократију.

А, ипак, док Украјинци раде на поновној изградњи земље након предраторске владавине Виктора Јануковича, суочавамо се с новом пријетњом у облику „мирне офанзиве", коју је стари ков совјетске дипломатије осмислио да би осујетио ријешење Запада. Недавни телефонски позив руског предсједника Владимира Путина америчком предсједнику Бараку Обами у којем је затражио обнову дипломатских разговора, након чега је уследио детаљан извјештај руске владе о томе како ријешити кризу која је дјело Кремља, заправо је напад на мир.

Путинови напори слични су неславној Конференцији у Јалти из 1945, на којој је Јосиф Стаљин умјешао Винстона Черчила и Френклина Рузвелта у подјелу Европе која је поробљавала половину континента готово педесет година. Путин данас тежи да умјеша Запад у распарчавање Украјине тако што преговара о федералном уставу који је осмислио Кремљ, а којим би било створено десетак „Кримова" - залогаја које би Русија касније могла лакше да прождере.

Наравно, федерализам добро звучи. Приближавање политичке власти тамо гдје људи заправо живе увијек је привлачно и обично ефикасно. Али добробит украјинске демократије није оно што Путин има на уму; за њега је федерални систем средство које Кремљ треба да искористи да узрокује политичке размирице и на крају уведе источне и јужне регионе Украјине у Руску Федерацију. Да парафразирамо Клаузевица, Путинов федерализам је анексија другим средствима.

Само треба погледати у дијелове руског приједлога који су исписани ситним словима - нове федералне јединице Украјине би имале право да се изјашњавају о „смјеру украјинске спољне политике". Та могућност би могла да омогући Путину да покуша да присили руска говорна подручја да ставе вето на европску будућност земље.

О уставној структури Украјине треба да одлучују сами Украјинци. Русија не треба да се мијеша у то, као ни друге земље, без обзира на то колико желе да помогну. Украјина није Босна, у којој се Устав изњедрио из мировних преговора којима је окончан вишегодишњи крвави рат након распада Југославије. Није ни Косово, које је постало независно када су успостављене његове државне структуре. Украјина је потпуно суверена држава, коју као такву признају и друге државе, укључујући Русију.

Повести се за Путиновим федерализмом значи прихватити лажи које Кремљ бљује о актуелној влади у Украјини и храбрим мушкарцима и женама који су смјенили Јануковича с власти. Путинови изасланици тврде да су становници руског говорног подручја у Украјини у опасности, али не могу да укажу ни на један примјер гоњења који би могао то да поткрепи. Разлог за то је једноставан - нема репресије над руским становништвом у Украјини и никада је није ни било.

Ако нема репресије над руским становништвом у Украјини, нема разлога да се мијења политичка структура земље. Дакле, да ли Украјину заиста треба присиљавати да успостави нови уставни поредак заснован на великој лажи? Оно што нам је потребно јесте компетентна, ефикасна и некорумпирана влада. А уз помоћ и техничку подршку Европе, такву ћемо и формирати.

Жеља дипломата да се пронађе мирно рјешење за кризу у Украјини је разумљива. Али услови које поставља Русија у случају да их Запад прихвати би знатно поткопали суверенитет Украјине; још горе, прихватањем услова Русије би се учврстила идеја да моћне земље могу да угњетавају мање моћне сусједе да би испуњавали њихове жеље до те мјере да се одрекну своје независности.

Украјина ће се успротивити угњетачу, ако је неопходно и сама. Одбијамо да у будућим историјским уџбеницима играмо улогу безнадежне жртве.

Ауторка је у два наврата била премијерка Украјине. Кандидат је на предсједничким изборима у мају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.