Теслина улица у Бечу обиљежена на прави начин

БЕЧ - Много тога се зове по једном од најзначајнијих српских и свјетских научника Николи Тесли - мјерна јединица, чак и један кратер на Мјесецу, компаније, институције, бројне школе, библиотеке и улице.

Међу њима је и једна у Бечу, која је тек недавно добила и таблу, како би свако ко прође знао да се налази у "Теслагасе".

Да се табла нађе на "том мјесту", заслужан је историчар Златан Стојадиновић, који се дужи низ година бави изучавањем историје Срба у Аустрији, и који је, након што је током рада на пројекту о Србима у Бечу дошао до сазнања о постајању улице у 21. бечком округу посвећеној Тесли и контактирао надлежне са молбом да се та мала улица и означи.

"Моја сазнања у вези са овом улицом потичу још из 2018.године, када сам као научни сарадник Аустријске академије наука радио на пројекту дигитализације грађе о Србима у Бечу у 18. и 19. вијеку. Тај пројекат је остварен највише захваљујући његовом вођи, мом ментору Михајлу Поповићу који се највише залагао за то", прича Стојадиновић за Тањуг.

Тако је током истраживања пронашао податак да постоји Теслина улица у Бечу, али је, када је пожелио да фотографише таблу, установио да је нема.

"Крајем прошле године контактирао сам надлежне службе града, односно 21. округа, на шта сам врло брзо добио љубазан одговор Георга Папаја, начелника општине, да су утврдили да табла не постоји и да ће у најскоријем року бити постављена", рекао је Стојадиновић.

И постављена је, почетком ове године.

Стојадиновић наводи да улица носи назив по српском научнику од 1952.године, а табла са именом, због положаја улице и будући да у њој нема зграда и бројева, вјероватно није ни постојала до ове године.

Овај историчар подсјећа да је, иако је Никола Тесла студирао у Грацу и никада није живио у Бечу, он као заслужни грађанин тадашње Аустроугарске монархије, добио почасни докторат Техничког универзитета 1908.године.

Исте године када је добио улицу, 1952, свечано је откривена и Теслина биста, као поклон владе ФНРЈ Техничком факултету у Бечу и тамо се може видјети.

Пројекат у којем је Стојадиновић учествовао је "Дигитални геопортал историје Срба у Бечу (1741-1918)", који је подразумевао претрагу биографских података и историјских извора у вези са правосланим Србима у Бечу, прије свега знаменитих личности из политичког, друштвеног, привредног, научног и културног живота у том периоду.

То су знамените личности из области науке, умјетности, литературе, значајне не само у српским и аустријским, већ и међународним оквирима, затим племићи, чиновници, трговци, умјетници који су као држављани Хабзуршког царства важни у истраживању историје Аустрије, а посебно Беча, те знамените личности, држављани Србије иили Турског царства значајне за историју Срба.

Стојадиновић каже да има много наших људи и мјеста на којима су живјели у Бечу, те да су само у првој години утврдили око 300 личности, са исто толико локација, које обухватају њихове приватне станове, или мјеста гдје су радили, а ако је ријеч о трговцима, њихове радње, мјеста гдје су се оне налазиле.

Износи занимљив податак да постоји више од 20 зграда у центру Беча које су некада биле у власништву богатих Срба, трговаца, владара или чиновика, док је неколико улица које носе име по Србима или топонимима који имају везе са Србијом.

"Ту су Даниловацгасе, по сликару Јосефу Даниловцу, који је већи дио живота провео у Бечу, гдје је овде је умро и сахрањен, док у 10.округу постоји Београдски трг, у спомен на два освајања Београда од стране Турака, под принцом Еугеном и под Лаудоном, а у 5.округу се налази Цента платз, а то је Сента, пошто је велика битка у 18. вијеку са Турцима била код Сенте", прича Стојадиновић.

Каже и да има још наших личности које заслужују улицу у главном граду Аустрије, наводећи прије свега научника свјетског реномеа Милутина Миланковића.

"Три највећа имена српске науке - Тесла, Пупин и Миланковић су рођени у тадашњем Аустријском царству, били су аустријски држављани, а Миланковић не само да је задужио српски народ, већ је својим истраживањима и открићима, задужио свијет. Научник је свјетског гласа, који је докторирао у Бечу, био први Србин доктор техничких наука. Он је овде био признат и познат", истиче Стојадиновић.

Наводи и да постоји иницијатива да реформатор српског језика, Вук Караџић добије улицу.

"Он је најпознатији бечки Србин, који је пола вијека живио и радио у Бечу", подсјећа Стојадиновић.

Указује и да су Срби оставили огроман траг у Бечу, били су један од признатих народа у Хабзбуршкој монархији, а према попису из 1910. године око два милиона православних Срба живело је у тој монархији, научника, генерала, официра, књижевника, чиновника.

"Овде су штампане прве српске новине, књиге на српском језику.. Спона Беча са Србима је важна и нераскидива и дан данас", увјерен је Стојадиновић.

Рад на пројекту је завршен, а у плану су, каже, други који ће се односити на остале личности.

"Истражујемо и даље и биће надам се интересантних открића", закључио је Стојадиновић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.