Терористи су прије вољели публику, данас желе мртве

Берлин - Упркос крвопролића у Бриселу и Паризу, број терористичких напада у Европи мањи је него у седамдесетим годинама.

Међутим, осјећај опасности од тероризма код људи ипак је порастао.

Након напада у Паризу и Бриселу, за многе Европљане су терористички напади постали реалнији и ближи него икад.

Ако се, међутим, сагледа историја тероризма у Европи, а посебно 1979. година у којој се на Старом континенту догодило више од 800 напада, тај осјећај, како кажу научници са Универзитета Мериленд, можда и није реалан.

Између 1970. и 1990. више стотина напада годишње било је правило. Такође и број жртава – преко 150 годишње није био усамљен случај.

Поређења ради, прошла година је из европског угла, са нападима на сатирични магазин "Шарли ебдо" и серијом терористичких напада у Паризу 13. новембра, била прилично мрачна.

Али тај велики број жртава је изузетак у посљедњих десет година.

Стари и нови тероризам

Терористичке организације као што су ИРА у Ирској, баскијска ЕТА у Шпанији, комунистичке Црвене бригаде у Италији и екстремна љевичарска Фракција Црвене армије (РАФ) у Њемачкој, као и друге неевропске терористичке ћелије, седамдесетих и осамдесетих година стављале су на искушења владе европских земаља.

"Скоро свака држава је тада имала свој сопствени тероризам", подсјећа Ролф Топхофен, директор Института за превенцију криза из Есена. Он већ више од 30 година проучава међународна терористичка кретања.

Разлике у односу на данашњи тероризам су, каже, јасне.

Тероризам седамдесетих и осамдесетих био је прије свега политички мотивисан.

"Терористичке организације фиксирале су одређене земље и није било феномена прекограничног тероризма", каже Топхофен.

Данас, међутим, групе попут "Исламске државе" или "Ал Каиде", дјелују наводно из вјерских убјеђења. "Ми се данас најчешће суочавамо са религиозно мотивисаним тероризмом. Оне злоупотребљавају ислам и ослањају се на ефекат шока након напада."

Нове групе, нови циљеви

"Терористи не воле много мртвих, они воле велику публику", то је далеке 1975. изјавио Брајан Џенкинс, амерички научник који је проучавао тероризам.

Али напади на жељезничкој станици у Болоњи са 85 мртвих и онај на амерички авион изнад шкотског Локербија у којем је погинуло 270 људи, не уклапају се у ту слику.

Терористи су седамдесетих на нишану имали прије свега политичаре и индустријалце. Тако је било и у случају Ханса Мартина Шлајера, индустријалца (који је током Другог свјетског рата био и у редовима СС-јединица, прим.ур), којег су отели, а касније и убили припадници терористичке групе РАФ (насловна фотографија).

Сада се све промјенило из коријена. "Данас се пуца и бацају се бомбе. Филозофија терора је да жели лешеве. Они желе да убију и ране што више људи", сматра Топхофен.

И преговори с државом дио су прошлости, као што је на примјер било приликом отмице Луфтханзиног авиона 1975.

Брутални напади привлаче више пажње

Према подацима Универзитета Мериленд, број напада у Европи је од 1979. опао. Али то не значи да због тога аутоматски има мање мртвих.

Тако је у бомбашком нападу на регионални воз у Мадриду убијена 191 особа. Нападачи су у том случају били исламистички терористи.

Годину дана касније, у самоубилачком нападу исламиста на лондонски метро, убијено је 56 људи, а више од 700 њих је повређено, многи тешко.

Након десетогодишње паузе, тероризам се вратио у Европу. Многи сматрају да је јачи него икад.

"Седамдесетих и осамдесетих није било дигиталних слобода као данас", указује Топхофен.

"Зато тероризам данас, захваљујући друштвеним мрежама, продире много дубље у свијест и у психу људи." Поред тога, седамдесетих и осамдесетих жртве су биране циљано, а данас свако може да буде жртва. "Реченица типа 'у погрешно вријеме на погрешном мјесту' је нажалост поново добила на значају."

Иако је раније чешће долазило до напада, експерти за тероризам не сматрају да је повећани страх од тероризма у Европи претеран.

"Због најновијих напада страхује се да је Европа све више на нишану", каже Топхофен.

Посматрано на међународном нивоу, Европа је до сада била релативно поштеђена.

Број терористичких напада је у свијету, за разлику од европског тренда, до 2001. до 2014. знатно порастао. А према подацима из Глобалне базе података о тероризму научника са Универзитета Мериленд, од укупног броја напада у посљедњих 14 година широм свијета, само 0,3 одсто њих догодило се у Европи.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.