Терористи који плаше и Ал каиду

Багдад - Сунитски екстремисти Исламске државе Ирак и Левант (ISIL), коју описују као терористичку групу која је "превише екстремна и за Ал каиду", заузели су знатан дио сјеверног и централног Ирака, укључујући други по величини ирачки град Мосул и родни град Садама Хусеина Тикрит, а планирају да крену и ка Багдаду.

У очекивању хитне сједнице Савјета безбједности, "Волстрит журнал" јавља да је ирачки премијер Нури ал Малики тајно затражио од администрације Барака Обаме да изведе ваздушне ударе против екстремиста - који су до четвртка ујутро пришли на 110 километара до Багдада.

Бијела кућа је засад одбацила ту могућност јер, примјећује њујоршки дневник, не би да отвара "ново поглавље у конфликту за који је предсједник Обама инсистирао да је окончан кад су Сједињене Државе повукле своје посљедње трупе, 2011".

Познаваоци прилика указују да је хитро заузимање Мосула показало како су сукоби у Сирији и Ираку резултирали регионалном побуном, у којој се - како наводи "Волстрит журнал' - побуњеници лако крећу кроз порозну ирачко-сиријску границу.

Побуњеници разапињу заробљене

Смртоносни обрачуни почели су у Мосулу 6. јуна и то је други ирачки град који је пао у руке изданака Ал каиде, припадника групе ISIL. Претходно ја пала Фалуџа, али - како примјећује BBC - губитак Мосула је за владу у Багдаду много значајнији, јер је ријеч о главном политичком и економском центру сјевера земље, који са 1,8 милиона становника представља и тачку која Ирак повезује са Сиријом и Турском.

Послије америчке инвазије 2003. Мосул је постао бастион отпора окупацији, коју подржава само курдска мањина, а не и већина коју чине Арапи сунити.

BBC оцјењује да су се знаци нормализације живота у Мосулу појавили тек 2009, иако је град остао упориште џихадиста.

Секташко насиље у порасту је од одласка Американаца, 2011, а нарочито се распламсало откад је 2013. шиитски премијер Малики покренуо офанзиву против ISIL, док је чинио потезе и против опозиционих личности.

Ирачка влада располаже безбједносним снагама од 930.000 људи и "на папиру" се чини да би требало лако да поврате контролу од "стотина милитаната" који су заузели Мосул.

Међутим, подсјећа BBC, то се чинило и кад су побуњеници преузели контролу над дијеловима Рамадија, у западној провинцији Анбар, као и већим дијелом оближње Фалуџе. Шест мјесеци касније, побуњеници још увек држе та мјеста.

Многи припадници безбједносних снага су дезертирали, послије бруталних напада у којима су побуњеници својим противницима одрубљивали главе и буквално их разапињали.

Како је писао "Њујорк тајмс", позивајући се на изјаве локалних официра, ирачке безбједносне снаге дневно су губиле и по 300 војника - неки су дезертирали, неки убијени, а неки повријеђени.

Процјена без покрића

Године 2009. тадашњи директор CIA Мајкл Хејден закључио је да је Ал каида "на ивици стратешког пораза у Ираку". Пет година касније, изданак Ал каиде контролише стотине километара, знатан дио сјеверног и централног Ирака.

Ствар је прилично јасна и одговор је регионалан: група ISIL ојачала је захваљујући трогодишњем грађанском рату у Сирији, одакле доводи регруте, софистицирано наоружање од 2012.

На унутрашњем плану, ISIL користи неријешену ситуацију између владе Ирака и мањинске сунитске заједнице, која премијера оптужује за монополизацију власти, прогоне и масовна хапшења у име борбе против тероризма.

Према подацима УН, у Ираку је само прошле године у насиљу страдало више од 8.860 људи, а ове године већ 4.700. Само током посљедњих обрачуна расељено је више од пола милиона људи, а на сјеверу Ирака понестаје хране, као и пијаће воде, док су локални медицински центри због борби недоступни.

Група ISIL је основана априла 2013. и практично је "израсла" из Ал каиде у Ираку. Иако их се Ал каида у међувремену одрекла, припадници ISIL главни су џихадисти који се боре против снага Башара ал Асада у Сирији.

Процјењује се, иако не постоје прецизни подаци, да групу чине хиљаде бораца, а западни извјештачи из региона оцјењују да се чини да је ISIL одузела Ал каиди "титулу" најопаснијих џихадиста на свијету.

Ратнички дух младог команданта

Организацију предводи Абу Бакр ал Багдади, Ирачанин за којег се вјерује да је рођен 1971. у Самари, сјеверно од Багдада, и који се придружио екстремистима послије америчке инвазије 2003.

Познаваоци прилика оцјењују да је харизма и ратнички дух прилично младог команданта групи привукла многе младе људе, а професор Питер Нојман са лондонског Кингс колеџа каже за BBC да се у оквиру ISIL бори и 80 одсто свих Западњака који ратују за "побуњенике". ISIL тврди да у својим редовима има борце из Британије, Француске, Њемачке, других земаља ЕУ, САД, из арапског свијета и са Кавказа.

У Сирији, у затегнутим је односима и често у отвореним окршајима са осталим побуњеничким групама, а за разлику од осталих, дијелове Ирака и Сирије сматра једним "емиратом".

Осим градова које је у Ираку и званично заузела, група је широко присутна у пограничном појасу са Турском и Сиријом и чувена је по бруталним методама на територијама које контролише.

Ипак, примјећује BBC, тек је заузимање Мосула шокирало свијет.

Амерички CNN примјећује да је већ неко вријеме "Ирак блиједео из колективне свијести".

ISIL, како описује CNN, "група које се одрекла и Ал каида", тежи успостављању једног исламског калифата, државе која се протеже кроз цијели регион.

У градовима које контролише у Сирији ISIL спроводи строге законе - жене морају да носе вео од главе до пете, а музика је забрањена.

Упркос освајањима, амерички војни званичник за CNN оцјењује да ISIL ипак није група која може да "задржи контролу" и да њену "значајну слабост" представља чињеница да је показала како није у стању да влада и да је веома непопуларна због бруталности.

Бачене милијарде долара

Пред повлачење Американаца из Ирака - као што је сада случај с Авганистаном - Вашингтон је "преговарао" о условима за опстанак свог "војног присуства", но договор није постигнут јер ирачке власти тада нису пристале да америчким војницима дају имунитет од кривичног гоњења у тој земљи.

Американци су обучавали садашње снаге безбједности. Како наводи CNN, на то су потрошене "милијарде долара", али се показало да нису способне да се изборе с побуњеницима.

"Резултат је највјероватнији даљи пораст нестабилности у Ираку и ширем региону. У тренутку опоравка глобалне економије, то би могло имати непожељан утицај на нафтно тржиште", констатује CNN.

Такође, расте брига да би страни борци могли да се врате у западне земље у којима имају држављанство, у Европи и другдје, те да тамо изводе терористичке нападе, указује CNN, подсјећајући да ту процјену подгријава и недавни напад и убиство четворо јевреја у Белгији, за које је главни осумњичени радикални исламиста који је недавно провео годину дана на ратишту у Сирији.

Савезништво са сунитима

Како оцјењује "Њујорк тајмс", брзо преузимање Мосула усмјерило је пажњу на "ограничења која је Бијела кућа наметнула употреби америчке силе" у региону, с обзиром да Вашингтон игнорише Маликијев "вапај" из Багдада.

"Волстрит журнал", позивајући се на неименованог америчког званичника, наводи да је Ирак спреман да допусти САД да беспилотним летјелицама гађају позиције екстремиста повезаних с Ал каидом.

"Не желимо да улазимо у детаље наших дипломатских разговора, али је влада Ирака јасно ставила до знања да им је наша подршка добродошла у борби против екстремиста", изјавила је Бернадет Мијан, портпаролка Савјета за националну безбједност Бијеле куће, преноси агенција Ројтерс.

Како закључује "Гардијан", једини начин на који би премијер Малики могао да поврати контролу на сјеверу је ако уђе у савезништво са сунитима у том крају, јер - "ако би једноставно брутално окупирао град са шитским трупама и нападао артиљеријом и бомбама изгледао би исто као његов сусјед, Башар ал Асад".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.