Терориста направио шоу у судници

ПAРИЗ - Суђење Карлосу "Шакалу", некада најпознатијем свјетском терористи, за четири напада који су се догодили прије готово три деценије у Француској, почело је у Паризу.

Карлос (62), чије је право име Иљич Рамирес Санчез, негира умијешаност у те нападе, у којима је више од 140 људи повријеђено, док је 11 страдало.

- Ја сам професионални револуционар - биле су ријечи које је Карлос изговорио на почетку суђења.

Карлос је уз песницу подигнуту у ваздух узвикнуо неколико антиционистичких парола, прије него што је предсједник Специјалног антитерористичког суда Оливије Лоран успио да га ућутка, пренио је британски "Телеграф".

У интервјуу објављеном у недјељу у једном венецуеланском листу, Рамирес је преузео одговорност за више од 100 напада у којима је погинуло између 1.500 и 2.000 људи.

Пресуда на суђењу у специјалном антитерористичком суду у Паризу могла би да одреди његове изгледе да ли ће се икада наћи на слободи.

Ипак, Рамирес, који болује од дијабетеса, казао је и да му недостаје породичан живот који је, како каже, жртвовао у годинама које је провео путујући свијетом као терориста слободњак по Блиском истоку и европским престоницама, а потом у бијегу, те на крају у затвору од 1994. у Француској.

Вјенчање у затвору 2001. са његовом правном заступницом Изабел Кутан-Пеир, која му је трећа жена, карактеристичан је потез за Карлоса, баш као и недозвољени интервју пред суђење због којег је доспио у самицу, гдје је боравак окончао послије десетодневног штрајка глађу.

Највећи дио свијета памти Карлоса "Шакала" као човјека који је путовао свијетом и пркосио западним обавјештајним службама. За припаднике револуционарних покрета из 1970-их година важио је за живу легенду.

Рамирес је најпознатији по отмици министара нафте земаља Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) 1975, послије које је дочекан као јунак када је са својим таоцима стигао у Aлжир, као и по палестинској отмици француског авиона 1976. која је окончана акцијом израелских командоса.

Постоји сумња о његовој улози у масакру израелских спортиста на Олимпијади у Минхену 1972. Ипак, његова повезаност са отмицама, бомбашким нападима и убиствима свједочи о различитим потезима које је повлачио у стилу плаћеника, од припадности Народном фронту за ослобођење Палестине до помагања екстремним љевичарским терористичким групама из Европе, заштићен мутним савезима током хладног рата.

Безбједних мјеста за скривање и савезника било је све мање послије пада комунизма 1989. Припадници француске обавјештајне службе ухапсили су Карлоса 14. августа 1994. у Картуму и превезли га у Париз.

Чавесов миљеник

"Шакал" је казао и да даље сања о томе да ће једног дана напустити Француску и вратити се у родну Венецуелу, чији га је предсједник Уго Чавес једном приликом назвао "револуционарним борцем" и чија га је амбасада у Паризу донедавно снабдијевала кубанским цигарама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.