Талибани депортацијама изнудили разговоре са ЕУ

БРИСЕЛ - Крајем јуна у Бриселу је одржан састанак који би прије само неколико година био готово незамислив за европску дипломатију. За истим столом нашло се више од 20 представника европских влада и пет представника талибанских власти у Авганистану.

Тема разговора није била положај жена, ограничавање људских права или политичка будућност Авганистана, већ повратак авганистанских држављана из Европе.

Према писању америчког листа Њујорк тајмс, који се позива на учеснике састанка и дипломатске изворе, европски представници током разговора нису покренули питање систематског кршења људских права за које су одговорни талибани.

Ово откриће показује колико су се промијенили политички приоритети Европе. Владе које су након повратка талибана на власт 2021. године одбијале да признају њихов легитимитет сада траже начине да директно сарађују са њима.

Разлог је прије свега миграциона политика. Европске владе суочавају се са све већим притиском да повећају број повратака особа које немају право боравка, нарочито оних које су осуђене за кривична дјела. Међутим, таква сарадња има своју цијену.

Талибани у депортацијама виде прилику за међународно признање

Талибанске власти добро су свјесне да је европским државама за спровођење депортација потребна њихова сарадња. Авганистан, наиме, мора да прихвати враћене држављане и учествује у издавању потребне документације.

Према сазнањима Њујорк тајмса, талибани преговоре користе за остваривање знатно ширих циљева.

Између осталог, захтијевају већи приступ авганистанским дипломатским представништвима у Европи, финансијску подршку за реинтеграцију депортованих држављана у авганистанско друштво и ширу економску помоћ.

Управо је посљедњи захтјев посебно проблематичан за европске владе.

Европска унија је до сада помоћ Авганистану углавном ограничавала на хуманитарну подршку становништву. Директно финансирање развојних пројеката преко талибанских власти могло би да ојача њихов положај и омогући приступ новцу и представницима режима на које се односе међународне санкције.

Талибани зато разговоре о депортацијама виде и као прилику за постепену нормализацију односа са Европом.

Иако европске државе истичу да је ријеч искључиво о техничкој сарадњи, а не о дипломатском признању, поједине европске дипломате признају да чак и такви контакти могу допринијети јачању међународног легитимитета талибанских власти.

Русија је за сада једина држава која је званично признала талибанску владу.

Њемачка дозволила рад талибанским представницима

Најодлучније се за директну сарадњу са Кабулом залаже Њемачка. Влада канцелара Фридриха Мерца жели да убрза повратак авганистанских држављана, прије свега оних који су правоснажно осуђени за кривична дјела.

Крајем прошле године Берлин је са талибанским властима постигао договор који омогућава директне депортације у Авганистан. Прије тога су њемачке власти морале да организују повратак преко трећих земаља.

Тако је у фебруару из Лајпцига ка Кабулу полетио чартер авион са 20 авганистанских мушкараца које су њемачки судови осудили за кривична дјела. Била је то прва депортација у оквиру новог договора.

Њемачки министар унутрашњих послова Александер Добринт означио је споразум као основу за спровођење директних и дугорочно одрживих депортација у Авганистан.

Према подацима њемачког Министарства унутрашњих послова, Њемачка је од доласка Мерца на власт у мају 2025. године депортовала 263 авганистанска држављанина.

Њемачке савезне и покрајинске власти сада настоје да повећају број повратака. Почеле су да депортују и авганистанске мушкарце који нису осуђивани за кривична дјела, али немају право боравка.

Како би убрзала поступке, Њемачка је представницима талибана дозволила обављање конзуларних послова у авганистанским дипломатским представништвима у Берлину и Бону.

Од маја прошле године у земљи дјелује неколико талибанских представника, а недавно су власти у Кабул послале још троје службеника који би током мјесец дана требало да помогну у организовању депортација.

Према ријечима појединих представника њемачке владе, таква сарадња представља одређени облик фактичког признавања талибанских власти, иако их Њемачка званично не признаје као легитимну авганистанску владу.

У Њемачкој живи више од пола милиона Авганистанаца

У Њемачкој живи више од 500.000 авганистанских држављана, од којих велика већина има регулисан боравак. Авганистанци чине и приближно петину свих подносилаца захтјева за азил у тој земљи.

Њемачка влада приликом депортација за сада углавном прави разлику између мушкараца и жена. Жене, због систематског прогона у Авганистану, по правилу имају веће изгледе да добију заштиту.

Тако је у првој половини ове године, према званичним подацима, заштита одобрена за готово 95 одсто Авганистанки које су поднијеле захтјев за азил.

Положај жена у Авганистану остаје један од најважнијих разлога због којих европске државе одбијају да талибанске власти признају као легитимну владу.

Од поновног преузимања власти 2021. године, талибани су дјевојчицама и дјевојкама драстично ограничили приступ образовању, док су женама сузили могућности запошљавања, кретања и учешћа у јавном животу.

Управо због тога поставља се питање да ли европске државе могу да сарађују са властима чије поступке јавно осуђују, а да притом не угрозе сопствене принципе.

Притисак АфД-а мијења њемачку миграциону политику

Пооштравање њемачке миграционе политике повезано је и са унутрашњополитичким околностима. Алтернатива за Њемачку (АфД), која биљежи високу подршку у истраживањима јавног мњења и према појединим анкетама заузима прво мјесто међу њемачким странкама, захтијева знатно строжу миграциону политику.

Та странка, између осталог, заговара масовни повратак миграната и ставила је миграције у средиште свог политичког програма.

Мерцова влада зато покушава да покаже да може ефикасније да спроводи депортације и ограничи незаконите миграције.

Међутим, када је ријеч о Авганистану, суочава се са посебним проблемом: за директан повратак својих држављана мора да сарађује управо са властима које Њемачка званично не признаје због кршења људских права.

„Талибани имају стварне полуге притиска. Европска унија је, с друге стране, прилично немоћна“, оцијенио је за Њујорк тајмс Конрад Шетер, директор Међународног центра за проучавање сукоба у Бону.

Према његовим ријечима, европске државе налазе се под толиким притиском да су спремне да прихвате готово било какав договор који им омогућава депортацију миграната осуђених за кривична дјела.

И Француска разматра сличан договор

Њемачка није једина европска држава која мијења однос према талибанским властима. Француска, која је до сада била међу најуздржанијим земљама када је ријеч о директним преговорима са Кабулом, сада разматра сличан приступ.

Према наводима четворо европских и авганистанских дипломата упознатих са разговорима, Париз испитује могућности за сарадњу у вези са повратком авганистанских држављана.

Портпарол француског Министарства спољних послова Паскал Конфавр рекао је да би циљ разговора био олакшавање депортација авганистанских држављана који незаконито бораве у Француској и представљају пријетњу националној безбједности.

Ситуацију пажљиво прати и Велика Британија, чији представници редовно посјећују Кабул. Према дипломатским изворима, о директним договорима размишљају и поједине друге европске државе.

Сједињене Америчке Државе, у међувремену, враћају авганистанске држављане у треће земље, али, према писању листа Њујорк тајмс, до сада нису спровеле директне депортације у Авганистан.

Организације за људска права упозоравају на двоструке стандарде

Сарадња европских држава са талибанима изазвала је критике организација за људска права. Ферешта Абаси, истраживачица за Авганистан у организацији Хјуман рајтс воч, указује на противрјечност између европске осуде талибанског режима и преговора чији је циљ враћање људи под његову власт.

„Европска унија не може вјеродостојно да осуђује систематско угњетавање које спроводе талибани, а да истовремено са њима преговара о депортацији Авганистанаца управо у услове против којих би требало да се бори“, изјавила је она.

Европске владе, с друге стране, истичу да су разговори ограничени на техничка питања и да не представљају политичко признање талибанског режима.

Такође инсистирају на томе да имају право да врате држављане трећих земаља који немају дозволу боравка, нарочито ако представљају безбједносни ризик.

Међутим, организације за људска права упозоравају да се приликом сваке депортације мора узети у обзир и индивидуални ризик од прогона, мучења или другог нечовјечног поступања.

Ко заправо добија оваквом сарадњом?

Пет година након повратка талибана на власт, европска политика према Авганистану постепено се мијења.

За талибане то значи прилику да се из међународно изолованих власти постепено преобрате у саговорника без којег европске државе не могу да спроведу дио своје миграционе политике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.