Свјетска економија се опоравила у 2021, али ковид не попушта

БЕОГРАД - Свјетска економија дочекује крај 2021.године, друге заредом у којој се бори са ковид пандемијом, у бољем стању него претходне, али су њен снажан опоравак с почетка године искомпликовали како стари, тако и новоискрсли проблеми, као што су енергетска криза и инфлација.

Премећаји у глобалном ланцу снабдијевања, мањак бродских контејнера, дефицит радне снаге, несташица сировина и готових производа, скок свјетских цијена хране, нафте, транспорта, наставили су да притискају опоравак економија широм планете, које су се уз то суочиле са новим изазовима - енергетском кризом, рестрикцијама струје, узлетом инфлације...

Да зло буде веће, појава нове мутације ковида, омикрон соја вируса, приморала је ове јесени многе земље да обнове мјере ограничења, које спутавају привредни опоравак и могу да ослабе раст у сљедећој години.

При томе, нарастање државних дугова све јаче притиска земље које, како упозорава економисткиња Свјетске банке Кармен Рајнхарт, остају без "економске муниције" за пружање државне помоћи предузећима и грађанству.

Владе су у борби против ковид пошасти наставиле и ове године да пружају финансијску помоћ привреди и становништву продубљујући "рупе" у државним буџетима и гомилајући како националне дугове, тако и глобални дуг, који је, према подацима Међународног монетарног фонда, достигао рекордних 226 билиона долара у 2020. години.

Како се наводи у извјештају ММФ-а, глобални дуг је прошле године порастао за 28 процентних поена на 256 одсто свјетског бруто домаћег производа.

Одлазећа година почела је са импресивним цифрама економског раста појединачних земаља које су се извлачиле из раља рецесије изазване ковидом 2020, при чему су се оне богатије опорављале брже од сиромашнијих, јер су имале бољи приступ вакцинама.

Најбоље резултате имала је економија САД-а, која је успјешно пребродила најгори пад од Велике депресије, док је привредни раст еврозоне, за који се очекивало да се врати на ниво прије пандемије до краја године, упитан због пооштравања мјера ограничења ради зауздавања ширења омикрона.

Генерално, глобални опоравак је био неуједначен регионално посматрано. Већина економија у успону и земаља у развоју ће, према проценама ММФ-а, подбацити у односу на претпандемијска предвиђања раста до 2024. године.

Инфлација се од друге половине текуће године снажно убрзала достижући вишегодишње максимуме широм свијета, услијед наглог скока потражње страновништва и компанија како су се економије поново отварале, а коју понуда произвођача није могла да испрати због наставка проблема с поремећајима у ланцима снабдијевања.

Цијене су скакале на све стране. Нафта је поскупела за 50 одсто ове године и креће се око 80 долара по барелу, цијене природног гаса су достигле усијање у дугој декади децембра премашивши ниво од 2.000 долара за хиљаду кубика, а ни друге сировине као што су дрво, бакар и челик нису заостајале у ценовној трци....

Једна од кључних компонента у производним индустријама која је била дефицитарна су били полупроводници и микрочипови који се користе у производњу разне робе, од мобилних телефона преко конзола за видео игрице до електронских система за аутомобиле.

Акутна несташица полупроводника и чипова присилила је неколико произвођача аутомобила да у више наврата привремено обуставе производњу у неким фабрикама или да ревидирају наниже производне планове.

Све то је довело до раста произвођачких цена, а компаније су делом те трошкове пребациле на крајње потрошаче подизањем цијена готових производа, генеришући тако инфлацију.

Централне банке инсистирају на томе да је инфлаторни притисак привремена посљедица враћања економске активности у нормалу након корона кризе у 2020, али у посљедње вријеме и саме признају да су можда потцениле опасност од трајније и још више инфлације.

Неке од њих су у циљу зауздавања инфлације већ подигле каматне стопе, попут централне банке Бразила, Русије, Јужне Кореје, а недаво је то учинила и Банка Енглеске као прва међу највећим глобалним централним банкама. С друге стране, турска централна банка је, упркос инфлацији од скоро 21 одсто, умјесто подизања камате наставила са ублажавањем монетарне полтике.

Глобална трговина је током 2021. наставила да пати од поремећаја изазваних мањком бродских контејнера, загушењима у лукама и недостатком радне снаге, прије свега возача камиона, лучких радника, али и занатлија, радника у продницама, и других...

Још један феномен који је обиљежио ову годину је скок цијена акција на свјетским берзама, које су достигле нове рекордне вриједности, подстакнуте снажним пословним показатељима предузећа, нарочито оних у технолошком, банкарском, енергетском сектору.

Многи тржишни аналитичари, међутим, оцјењују да су цене пренадуване и упозоравају на могуће пуцање балона на тржиштима капитала, што би могло да гурне свијет у нову финансијску и економску кризу.

Један од догађаја који је окупирао пажњу свјетске економске јавности је и криза тржишта некретнина у Кини, а коју је покренуо највећи кинески грађевинар, презадужена компанија Евергранде, која се због неликвидности налази на ивици банкрота.

Поред пандемије, привреде су морале да се боре и са елементарним непогодама - орканима, поплавама, сушама до којих су довеле климатске промјене.

Суше и друге климатске катастрофе пријете да додатно подигну цијене хране, које су у октобру скочиле на 10-годишњи максимум, према подацима Организацији за храну и пољопривреду Уједињених нација.

Борба између економског раста и спасавања планете дошла је до изражаја на новембарској климатском самиту ЦОП26 у Глазгову. На том скупу је око 200 земаља потписало споразум којим су се обавезале на заустављање глобалног загревања путем смањења емисије стаклених гасова, након две недјеље проблематичних преговора.

Мада поједини макроекономски ескперти кажу да је питање да ли смо стварно на крају корона кризе, ММФ је упркос томе у октобарским прогнозама процијенио овгодишњи раст свјетске економије на 5,9 одсто, а за 2022. предвиђа стопу раста од 4,9 одсто.

Остаје нам да видимо да ли ће Фонд у зимским прогнозама остати при овим пројекцијама или ће их у свјетлу нових економских изазова смањити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.