Свијет
Фото: Агенције
| Илустрација
СТОКХОЛМ - Глобални војни издаци достигли су 2.887 милијарди долара у 2025. години, што представља реално повећање од 2,9 одсто у односу на 2024. годину, наводи се у данас објављеном извjештају Међународог института за истраживање мира у Стокхолму (СИПРИ).
Најважније бројке
- 2.887 милијарди долара – глобална војна потрошња у 2025.
- +2,9% – раст у односу на 2024. годину
- 51% (1.480 милијарди долара) – удио САД, Кине и Русије
- 11 година – узастопни раст војних издатака
- 2,5% БДП-а – глобални војни терет (највише од 2009.)
Регионални раст
- Европа: +14% (864 милијарде долара)
- Азија и Океанија: +8,1% (681 милијарда)
- Блиски исток: 218 милијарди (+0,1%)
- Африка: 58,2 милијарде (+8,5%)
Велике силе
- САД: 954 милијарде (-7,5%)
- Кина: 336 милијарди (+7,4%)
- Русија: 190 милијарди (+5,9%)
Рат у Украјини
- Украјина: 84,1 милијарда (+20%)
- Војни терет Украјине: 40% БДП-а
- Русија: 7,5% БДП-а
НАТО и Европа
- Европске чланице НАТО: 559 милијарди
- 22 државе изнад 2% БДП-а
- Њемачка: 114 милијарди (+24%)
- Шпанија: 40,2 милијарде (+50%)
Остали
- Јапан: 62,2 милијарде (+9,7%)
- Индија: 92,1 милијарда (+8,9%)
- Пакистан: 11,9 милијарди (+11%)
- Саудијска Арабија: 83,2 милијарде (+1,4%)
- Турска: 30 милијарди (+7,2%)
- Израел: 48,3 милијарде (-4,9%)
- Иран: 7,4 милијарде (-5,6%)
- Нигерија: 2,1 милијарда (+55%)
Војни издаци смањени у САД, али порасли у Европи
Како се наводи, војни издаци су смањени у Сједињеним Америчким Државама, али су порасли за 14 одсто у Европи и за 8,1 одсто у Азији и Океанији, док су три највећа војна потрошача - САД, Кина и Русија - потрошили укупно 1.480 милијарди долара, или 51 одсто укупног глобалног износа.
Подаци показују и да је то 11. година узастопног раста војних издатака чиме је глобални војни терет - војни издаци као удио бруто домаћег производа (БДП) - досегао 2,5 одсто, што је највиши ниво од 2009. године.
Са 2,9 одсто, годишње повећање потрошње било је знатно мање од повећања од 9,7 одсто забележеног 2024. године, међутим, ово успоравање се углавном објашњава падом војних издатака САД-а.
Додаје се да су изван САД-а, укупни издаци порасли за 9,2 одсто у 2025. години.
Државе одговориле на још једну годину ратова
- Глобална војна потрошња поново је порасла 2025. године, јер су државе одговориле на још једну годину ратова, неизвјесности и геополитичких превирања великим акцијама наоружавања. Обзиром на обим тренутних криза, као и дугорочне циљеве војне потрошње многих држава, овај раст ће се вјероватно наставити до 2026. године и касније -рекао је Сиао Лианг, истраживач у СИПРИ-јевом програму за војне расходе и производњу оружја.
Зашто је пала војна потрошња САД
Са 954 милијарде долара, војна потрошња САД била је 7,5 одсто нижа у 2025. години него у 2024. години, а пад је првенствено посљедица чињенице да током године није одобрена нова финансијска војна помоћ за Украјину, што је било у оштрој супротности с претходне три године, када је одобрено укупно 127 милијарди долара.
Међутим, САД су повећале улагања у нуклеарне и конвенционалне војне способности како би одржале доминацију на западној хемисфери и одвратиле Кину у Индо-Пацифику, што су кључни циљеви нове Стратегије националне безбједности.
- Пад америчких војних расхода у 2025. години вјероватно ће бити краткотрајан. Потрошња коју је одобрио амерички Конгрес за 2026. годину порасла је на преко 1 билион долара, што је значајно повећање у односу на 2025. годину, а могла би додатно да порасте на 1,5 билиона долара у 2027. години ако се прихвати најновији предлог буџета председника Доналда Трампа - рекао је Нан Тиан, програмски директор СИПРИ-јевог програма за војне расходе и производњу оружја.
Потрошња Русије и Украјине
Главни допринос глобалном повећању војних издатака у 2025. години био је пораст од 14 одсто у Европи на 864 милијарде долара, док је потрошња Русије и Украјине наставила да расте у четвртој години рата у Украјини, док су континуирани напори европских чланица НАТО-а у поновном наоружавању довели до највећег годишњег раста издатака у централној и западној Европи од краја хладног рата.
Руска војна потрошња порасла је за 5,9 одсто у 2025. години на 190 милијарди долара, што јој даје војно оптерећење од 7,5 одсто БДП-а.
Украјина, седми највећи потрошач у 2025. години, повећала је своју потрошњу за 20 одсто на 84,1 милијарду долара, или 40 одсто БДП-а.
- У 2025. години војни издаци као удио владиних издатака достигли су највиши ниво икада забиљежен и у Русији и у Украјини. Њихови издаци ће вјероватно наставити да расту 2026. године ако се рат настави, с порастом прихода од продаје руске нафте и очекиваним великим зајмом Европске уније од стране Украјине -рекао је Лоренцо Скарацато, истраживач у СИПРИ-јевом програму за војне издатке и производњу оружја.
Чланице НАТО
Према методологији СИПРИ-ја, 29 европских чланица НАТО-а потрошило је укупно 559 милијарди долара у 2025. години, а 22 од њих имале су војну потрошњу од најмање 2,0 одсто БДП-а.
Њемачка је била највећи војни потрошач у групи, с расходима који су порасли за 24 одсто у односу на претходну годину на 114 милијарди долара.
Војни терет Њемачке премашио је праг од 2,0 одсто први пут од 1990. године, достигавши 2,3 одсто БДП-а у 2025. години.
Војни трошкови Шпаније порасли су за 50 одсто на 40,2 милијарде долара, чиме је њен војни терет први пут од 1994. године премашио 2,0 посто БДП-а.
Како је наведено у 2025. години, војни издаци европских чланица НАТО-а порасли су брже него икад од 1953. године, што одражава континуирану тежњу ка европској самосталности уз све већи притисак САД да се ојача расподјела терета унутар савеза.
Блиски исток
У извјештају је оцијењено и да је потрошња на Блиском истоку стабилна упркос сталним сукобима и регионалним ривалствима - војни издаци на Блиском истоку достигли су процијењених 218 милијарди долара у 2025. години, што је само 0,1 одсто више него у 2024. години, а осим Израела, већина осталих великих потрошача у региону за које су доступни подаци повећала је своју потрошњу.
Војни издаци Израела смањени су за 4,9 одсто на 48,3 милијарде долара, што одражава смањење интензитета рата у Гази током 2025. године након споразума о прекиду ватре с Хамасом у јануару 2025. године, а ипак, израелски издаци остали су 97 одсто већи него у 2022. години.
Војни издаци Турске порасли су за 7,2 одсто у 2025. години на 30,0 милијарди долара, дијелом због текућих војних операција у Ираку, Сомалији и Сирији.
Потрошња Ирана смањила се другу годину заредом, пала је за 5,6 одсто на 7,4 милијарде долара у 2025. години, а реално смањење посљедица је високе годишње инфлације од 42 одсто, док је потрошња порасла у номиналном износу.
Азија и Океанија биљеже најбржи раст
Азија и Океанија биљеже најбржи раст војних издатака од 2009. године - у 2025. години војни издаци су износили укупно 681 милијарду долара, што је 8,1 посто више него у 2024. години - највећи годишњи пораст од 2009. године.
Кина, други највећи војни потрошач у свијету, повећала је своје војне издатке за 7,4 одсто на 336 милијарди долара, што је био 31. узастопни пораст у односу на претходну годину, јер је Кина наставила свој програм модернизације војске.
Јапански војни издаци порасли су за 9,7 одсто и достигли 62,2 милијарде долара у 2025. години, што је еквивалентно 1,4 посто БДП-а - највећем удјелу од 1958. године.
Војни издаци кинеског региона Тајван порасли су за 14 одсто на 18,2 милијарде долара (2,1 посто БДП-а), што је највећи годишњи пораст од најмање 1988. године, у контексту интензивирања војних вјежби Народноослободилачке војске око острва.
- Амерички савезници у Азији и Океанији, попут Аустралије, Јапана и Филипина, троше више на своје војске, не само због дугогодишњих регионалних напетости, већ и због растуће неизвјесности око америчке подршке. Као и у Европи, амерички савезници у Азији и Океанији такође су под притиском Трампове администрације да троше више на своје војске - рекао је Дијего Лопес да Силва, виши истраживач у СИПРИ-ју.
Између 2024. и 2025. године, војни издаци Уједињеног Краљевства смањени су за 2,0 одсто на 89,0 милијарди долара, док су војни издаци Француске порасли за 1,5 одсто на 68,0 милијарди долара у истом периоду.
Индија, пети највећи војни потрошач у свијету повећала је своју војну потрошњу за 8,9 одсто на 92,1 милијарду долара, а војна потрошња Пакистана порасла је за 11одсто на 11,9 милијарди долара.
Војна потрошња Саудијске Арабије порасла је за 1,4 одсто и достигла 83,2 милијарде долара, што је чини осмим највећим војним потрошачем на свеијту.
Укупна војна потрошња у Африци порасла је за 8,5 одсто и достигла 58,2 милијарде долара - војна потрошња Нигерије порасла је за 55 одсто на 2,1 милијарду долара у 2025. години, јер су побуне и екстремистичко насиље допринијели погоршању несигурности.
Војни издаци Гвајане порасли су за 16 одсто на 248 милиона долара подстакнути ескалацијом тензија са Венецуелом око региона Есеквибо, а издаци Венецуеле остају непознати због недостатка јавно доступних података.
СИПРИ прати развој војних расхода широм свијета и одржава најсвеобухватнији, најконзистентнији и најопсежнији јавно доступан извор података о војним расходима, наводи се на сајту организације.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
