Бањалучанин који је спасао дјецу у Њемачкој за "Глас": Ништа није указивало на зло! ФОТО + ВИДЕО

Вукобрат, који је по струци багериста и ради на градилишту, у разговору за "Глас Српске" каже да није ни слутио шта ће се тог дана догодити и да ће он и колега спријечити велику трагедију.

- Све је личило да ће то бити један обичан радни дан. Ипак, није било тако. Дошло смо на посао око седам сати, јутарња кафа, док се машине загрију, радили смо колега из Турске и ја. Око пет до осам, отишао сам по шљунак, а у повратку видим да колега искаче из канала. Показује ми да возим багер да затворим цесту, видим ускаче човјек на задња врата од комбија на којем су врата била замагљена. Извукао је једно дијете, друго смо извукли на бочну страну и тада је отмичар хтио побјећи, ипак му то нисмо дозволили, а брзо је стигла полиција и доста људи. Дјеца су спашена и то је најважније – испричао је Вукобрат за "Глас".

У Њемачкој је четири године, а нешто слично до сада није било. Како каже, ријеч  је о мирном мјесту гдје има доста људи из земаља бивше Југославије, величине Градишке.

- За три минуте већ је било 40 полицајаца, а до тад није имао шансу да побјегне јер смо нас двојица јаки. Кад су дошли  родитељи, био је то врисак, плач али и срећа јер су дјеца остала жива. Прво су загрлили дјецу, а одмах колегу и мене. Људи су захвални од срца, тешко је то ријечима описати. Имамо раднички контејнер пун је хране и пића који су нам донијели у знак захвалности, свирају нам на улици, поздрављају нас -  казао је Вукобрат.

Додаје да је отмичар локалац, Нијемац и да су га држали га све док није дошла полиција.

- Отели смо му кључеве, није имао никакве шансе да побјегне. Био је наоружан, имамо је нож, опојна средства да умртви тијело. У полицији је  касније признао да  је хтио да их силује и да би их бацио у једну рјечицу 500 метара од наше бауштеле - казао је Вукобрат те додаје да је наишао и његов син Драган када су већ ријешили ствар и спасили дјецу.

Овај скромни човјек наглашава да не очекује никакву награду, али подјсећа да је највећа сатисфакција то што су дјеца жива и здрава.

- Најважније је да смо то видјели, да смо се ту задесили и одреаговали ургентно. У тим тренуцима човјек добије и неку посебну снагу, а загрљај родитеља упућен дјеци, а онда и нама остаће ми док сам жив успомена – додао је Вукобрат. 

Душко је у Њемачкој је отишао због посла и прилике да заради.

- Из Бањалуке сам, а тренутно настањен у Ројтлингену. Овамо су плате редовне и добре, али морам признати да је најљепше у свом крају, а мука ме натјерала да одем трбухом за крухом у Европу. Прије тога сам радио 11 година у Поштама Српске, а 15 година сам возио аутобус, док бих платио режије и кредит не би ми ништа остало. Овамо је много другачије – закључио је Вукобрат причу за "Глас Српске".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.