Шведска мигрантима плаћа да оду

СТОКХОЛМ - Некада позната по отворености према мигрантима Шведска током посљедње деценије није само затворила своје границе, већ њена десничарска влада сада плаћа појединим становницима рођеним у иностранству да напусте земљу, у оквиру оштре миграционе политике за коју се нада да ће јој помоћи да обезбиједи реизбор овог мјесеца.

Док земље широм Европе пооштравају мјере према миграцији, Шведска је направила један од најдрастичнијих заокрета. Та земља је 2015. примила 163.000 тражилаца азила, што је био други највећи број по глави становника у Европи. До 2025. тај број је пао за 96 одсто.

Од почетка 2026. године, шведска коалициона влада, која је дошла на власт 2022. уз обећање да ће смањити миграцију и криминал, нуди особама са дозволом боравка које долазе изван Европске уније до 350.000 шведских круна (37.000 долара) уколико напусте земљу.

Програм се пажљиво прати у иностранству, а снажно га подржавају Шведске демократе, крајње десна странка која није дио владе, али је подржава у парламенту.

- Недостаје ли вам Могадиш? Програм финансијске помоћи може вам олакшати повратак кући - наведено је у огласу који су платиле Шведске демократе и који је постављен на аутобусу, а усмјерен је на сомалијске мигранте.

Крајње десна странка покренула је огласе у јулу у јавном превозу и у подручјима са великим бројем миграната, када је почела изборна кампања. Та странка и три партије владајуће коалиције настоје да формирају четвоространачко владајуће партнерство. Влада је програм промовисала на више језика на својим интернет страницама.

- Унапређење политике повратка миграната високо је на дневном реду моје владе - рекао је премијер Улф Кристерсон.

За овај програм издвојено је 1,3 милијарде шведских круна.

Владе и политичке партије широм Европе прате овај потез, док неке од њих такође разматрају начине да врате људе у земље поријекла. Антиимиграциона реторика нагло је ојачала откако је 2015. у Европу стигло више од милион људи, углавном Сиријаца који су бјежали од рата. То је дало подстицај десничарским националистичким странкама и навело владе да усвајају све рестриктивније миграционе политике, усмјерене на одвраћање и повратак миграната.

Посланик у Европском парламенту из Алтернативе за Њемачку (АфД) Мери Кан-Холох, која је у недјељу освојила 44 одсто гласова на покрајинским изборима у Саксонији-Анхалту, поздравила је шведску иницијативу.

- С обзиром на значајна финансијска и друштвена оптерећења са којима се многе европске земље суочавају као посљедица досадашњих миграционих политика, интересовање за ефикасне програме повратка и ремиграције вјероватно ће наставити да расте - навела је она.

Међутим, директор истраживачког Центра за мјешовите миграције Брам Фраус рекао је да нема доказа да овакви програми доводе до значајнијег повећања добровољног исељавања.

- Ово је један од оних приједлога политика код којих то чак и није пресудно; прије свега је симболичан и служи да покаже колико су власти строге према миграцији - рекао је.

Од почетка ове године, 171 особа прихватила је новчану понуду да напусти земљу. Шведске демократе желе да прошире програм и на мигранте са шведским држављанством, уколико пристану да га се одрекну.

- Ту се налази велики број људи - рекао је портпарол странке за питања имиграције Лудвиг Асплинг, указујући на грађане који тешко успијевају да се финансијски издржавају и слабо говоре шведски.

У Сатри, радничком предграђу Стокхолма, десетак имиграната окупило се у локалном центру како би попили кафу и вјежбали шведски језик. Међу њима су жена из Судана, двије особе из дјелова Украјине под руском окупацијом, особа која је побјегла од талибана у Авганистану и дисидент из Кине. Сви су чули за владину новчану помоћ намијењену онима који одлуче да напусте земљу. Нико од њих није заинтересован.

- Желим слободу, да могу да радим и живим добрим животом - рекла је Елена Ибрахим (42) из Судана.

Прије осам година побјегла је од бившег супруга и вјерског угњетавања. Сада се поново удала и ради као умјетница.

- Нећу се вратити тамо - додала је она.

Махмуд Калфи, имам Стокхолмске џамије, највеће у Шведској, рекао је да овај програм и антиимигрантска реторика продубљују подјеле и изазивају забринутост међу муслиманским становништвом Шведске.

- Они који би имали добре могућности ако би отишли из земље углавном су високообразовани, попут љекара или професора. Они могу да оду у Лондон или Дубаи... али они са нижим нивоом образовања немају избора, не могу да оду - рекао је Калфи. 

Тестирање

Шведска је такође почела да пооштрава друга правила за мигранте - више не додјељује дозволе за стални боравак, већ захтијева да имигранти поново поднесу захтјев за њих након три године.

У августу је влада први пут увела тестове за стицање држављанства, обавезне за све подносиоце захтјева. У једном конгресном центру у Стокхолму 900 имиграната полагало је тест знања о Шведској, укључујући питања о редосљеду насљеђивања престола и празницима.

- Није било толико тешко. Шведска је веома добро мјесто. Безбједна је и има посла - рекао је један Камерунац, додајући да би му држављанство донијело осјећај сигурности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.