Све више гладних и у Њујорку

У земљи која се савија под теретом житарица, петина Њујорчана, односно милион и 400 хиљада људи, не зна да ли ће имати слиједећи оброк.

Око 14 одсто Американаца широм Сједињених Држава брине да ли ће моћи да се прехрани. Неки од њих зависе од народних кухиња и добротворних организација за дистрибуцију хране за дневни оброк. Прошле године, Организација за прикупљање хране у Њујорку "Food Bank " доставила је 35 милиона килограма хране народним кухињама и сличним институцијама, у пет њујоршких четврти, пише Глас Америке.

У Харлему, људи од раног јутра стоје у реду да би добили храну за породицу. Центар је под управом организације "Food Bank", односно Банка хране града Њујорка.

Неколико километара даље, у Бронксу, налази се огромно складиште у којем се прикупљају сви прехрамбени производи и кућне потрепштине, које шаљу влада, прехрамбене компаније и дародавци. Полице су препуне конзерви, свjежег воћа, и поврћа.

Директорка Организације, Маргарет Парвис, каже да се повећава потреба за храном.

"Говоримо о онима који имају и онима који немају. Ради се о јазу између богатих и сиромашних. Свjедоци смо пораста броја сиромашних. Односно више се не ради о јазу већ о правом кањону. Заиста је пожаравајућа разлика између богатих и сиромашних", каже Парвис.

Волонтери имају значајну улогу у припремању хране за расподjелу.

"Никада до сада нисам била волонтер. Нешто мало у вишој школи. Када видите ово, више цијените оно што имате, али и схватите колико има оних којима је помоћ потребна", прича једна волонтерка.

Волонтери подучавају кориснике и како да скувају једноставне, јефтине и хранљиве оброке.

"Ово је пире од слатког кромпира. Једноставно га је направити. Помјешате кувани слатки кромпир, црни лук, со, бибер и путер", објашњава Сани Андерсон са телевизијског канала "Food Network".

Али најважнији је квалитет хране.

"Пошто углавном набављам за дјецу, водим рачуна о хранљивости. Интересује ме поврће. Волим и рибу. Одлично, данас имају рибу", каже Мери Едвардс, корисница њихових услуга.

Корисници не плаћају за храну. Добијена количина зависи од величине породице.

Директорка одјељења за услуге, љекарка Камиша Грант, каже да је прошлогодишње смањење количине хране која се добије на купоне довело до повећања броја гладних у Њујорку.

"Сваки пети је дјете, а сваки шести је старија особа. Наглашавам да се ради о запосленима. Имају свакодневни посао, али једва састављају крај са крајем", истиче др Грант.

О овој кризи се не говори, али она се погоршава. У последњих пет година у Њујорку је број становника којима је потребна помоћ порастао за више од двије стотине хиљада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.