Сваком граду треба "шериф за врућине"

БОН - Градови Атина, Дака, Фритаун и Сантјаго де Чиле покушавају да се заштите од све екстремнијих врућина, а томе им помажу тзв. Chief Heat Officers - градски службеници, или како то понегдје зову "шерифи" за заштиту од врућина, који помажу локалним властима у анализи ситуације на терену, изради планова акције и спровођењу заштитних мјера.

То укључује, на примјер, планирање хладнијих тротоара и кровова, али и стратегије за хитне случајеве, пише њемачки Дојче веле наводећи као примјер граду Фритаун у Сијера Леонеу, гдје службеници за врућине учествују у пошумљавању градских површина, јер оне помажу да град добије хлад.

Амерички труст мозгова Атлантски савјет покренуо је 2021. концепт именовања градских службеника, односно "шерифа" за заштиту од врућина.

Према процјенама Савета, до 2050. године чак 3,5 милијарди људи биће погођено екстремном топлотом, од којих половина у урбаним срединама.

Експерт за врућине из Центра за климатску отпорност при Атланском савјету и бивша службеница за врућину у Атини Елени Миривили оцјењује да би зато градови требало озбиљно да се припреме.

- Обично се проблем врућине рјешава тек кад дође до велике кризе - топлотног таласа, пожара или суше. А када то прође, све се заборави - каже Миривили.

Задатак службеника за врућину није само да припреми град на такве ситуације и заштити посебно угрожене групе, већ и да помогне свим релевантним институцијама да развију дугорочне планове за расхлађивање градова.

Према ријечима Миривили, врућине морају да се узимају у обзир још приликом планирања улица, тргова и зграда, односно у свим важним политичким одлукама, што је најтежи дио посла.

- Не могу да кажем да ми је то у Атини у потпуности успјело. Али, успела сам да промијеним дотадашњи начин размишљања и људи сада схватају да је врућина озбиљна пријетња здрављу, економији и друштву -  каже Миривили која је за та питања била задужена у главном граду Грчке од 2021. до 2023. године.

Атлантски савјет до сада је подржао оснивање осам таквих службеника широм свијета, а Миривили додаје да се идеја све више шири.

- Ако градоначелник препозна важност тог проблема, службеници за заштиту од врућине могу да учине чуда - да пронађу буџет, координирају између различитих одјељења и заиста да покрену ствари - сматра она.

Упозорава и да врућина коју сада осјећамо није ништа у поређењу с оним што нас тек чека.

- Биће много опасније, а људи тога још нису свјесни. Зато је рад на рјешењима сада важнији него икад - сматра она.

У САД, Кенији и градовима попут Лондона, Женеве и Париза, концепт је већ заживио, Индија је чак усвојила закон којим се свакој тамошњој савезној држави налаже да именује службеника за врућину.

Између маја 2024. и маја 2025, око четири милијарде људи (пола свјетске популације) доживјело је најмање 30 додатних дана екстремне врућине, што показује извештај више институција, укључујући и Црвени крст.

У 195 од 247 анализираних земаља и региона, због глобалног загријавања број таквих дана се, у најмању руку, удвостручио.

Према подацима Свјетске здравствене организације (СЗО), годишње око пола милиона људи умире од посљедица топлотних удара - већина их живи у Азији, али и у Европи, нарочито југоисточној, а 2024. забележена је друга најтоплија година од почетка мјерења.

У Њемачкој и широм ЕУ број старијих особа, који су посебно угрожене расте. 

Град Финикс (Аризона, САД) формирао је шесточлани тим који се бави искључиво заштитом од врућина.

Током лета су на располагању хитни смјештаји за расхлађивање, као и центри и станице с питком водом, док се у Барселони за то користе и музеји и библиотеке, као мјеста за одмор и расхлађивање.

У Њемачкој градови као што су Келн и Фрајбург већ имају прве акционе планове, информативне кампање и мјере за заштиту угрожених група, а уводе се системи раног упозоравања и појачано озелењавање градских "врућих тачака".

У Фрајбургу се фокус ставља на зелене површине и брзо доступну хладовину, Келн је проширио сјенила на јавним зградама, а Евангелистичка црква у Њемачкој понудила је цркве као расхладна склоништа.

У швајцарском Базелу се, уместо великих грађевинских пројеката, користи мобилно зеленило, а тај град планира и уклањање бетонских површина и њихову замјену зеленим.

Ипак, према Алијанси за климатске промјене и здравље, Њемачка знатно заостаје када је ријеч о свеобухватној заштити од врућина.

Предсједник Њемачке љекарске коморе Клаус Рајнхарт нагласио је  да топлотни таласи постају чешћи, дужи и интензивнији на шта друштво мора да се припреми - врућина погађа све, без обзира на године или здравствено стање.

Предсједник Алијансе за климатске промјене Мартин Херман каже да ми као друштво још нисмо схватили када и колико врућина постаје опасна.

- У Њемачкој од врућине умре више људи него у саобраћајним несрећама. Због тога тражи обавезну примјену мјера заштите на локалном нивоу и већу финансијску и кадровску подршку - рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.