Свијет
Фото: Агенције
БРИСЕЛ - У Европској унији више од 20 одсто становништва, односно око 93 милиона људи, налази се у ризику од сиромаштва или социјалне искључености, док је свако четврто дијете изложено несигурности у приступу храни.
Истовремено, више од осам одсто грађана ЕУ не може себи приуштити оброк с месом или одговарајућу вегетаријанску замјену сваки други дан, објавио је "ЕУњуз".
Ови подаци чине основу европске грађанске иницијативе "Добра храна за све", која тражи да право на храну буде формално признато као темељно право у Европској унији, уз обезбјеђивање достојанственог и одрживог приступа храни за све грађане.
Савјет за храну
Представници ове иницијативе упозоравају да индустријски прехрамбени системи додатно продубљују проблеме сиромаштва, климатских промјена, загађења, губитка биодиверзитета, лоших услова рада и патње животиња. Због тога предлажу низ конкретних мјера које обухватају цијели ланац производње и дистрибуције хране.
Међу кључним приједлозима су оснивање ЕУ Савјета за храну, јачање положаја малих пољопривредника, гарантовање достојних плата радницима у сектору и ограничавање утицаја великих корпорација.
Посебан нагласак стављен је на развој органске пољопривреде, агроекологије, смањење употребе пестицида и хемијских ђубрива, као и одрживо управљање водним ресурсима и рибарством. Иницијатива такође предвиђа мјере за унапређење добробити животиња и смањење индустријске сточарске производње.
Оброци у школама
На социјалном плану тражи се регулација концентрације пољопривредног земљишта, при чему у ЕУ око три одсто газдинстава контролише више од половине обрадиве земље, као и олакшавање приступа младима и женама у пољопривреди, уз чињеницу да је просјечна старост фармера у ЕУ око 57 година. Такође се предлаже да сва дјеца у школама, од којих је у неким државама више од десет милиона ученика без гарантованог школског оброка, имају обезбијеђене здраве и одрживе оброке.
Приједлози се односе и на финансијски сектор, укључујући забрану шпекулација на тржишту пољопривредних производа, које према процјенама глобалних институција могу повећати цијене хране и до 20–30 одсто у кризним периодима.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
