Сукоб у Украјини: Хиљаде људи гласале у Херсону

МОСКВА/КИЈЕВ - Двјеста дванаести дан рата у Украјини. Савјет безбедности Уједињених нација одржао сједницу о наводним злочинима Русије у Украјини. У четири украјинске области данас се одржавају референдуми о припајању Русији.

18.30 Песков: Лаж је да је мобилисано више од 300.000 људи

Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је данас да је лажна информација да је Русија мобилисала више од 300.000 људи.

Како преноси агенција РИА Новости, раније су се у бројним медијима и на Телеграм каналима појавили извјештаји да је мобилисано више од милион људи.

"Ово су све лажни извјештаји", рекао је Песков за РИА Новости.

Предсједник Руске Федерације Владимир Путин потписао је у сриједу указ о делимичној мобилизацији, а нешто касније је министар одбране Сергеј Шојгу рекао да је за дјелимичну мобилизацију потребно 300.000 људи.

Објашњавајући одлуку о мобилизацији, Путин је нагласио да брани руске територије и да Запад жели да уништи Русију.

17.00 Посматрачи из Француске и Америке стигли у Херсон

Посматрачи из Француске и САД допутовали су данас у Херсонску област како би пратили референдуме о придруживању Русији, изјавила је предсједник регионалне изборне комисије Марина Захарова.
"Страни посматрачи су већ стигли; то су представници САД и Француске. Они су изразили жељу да посјете забачене дијелове Херсонске области, што смо им и омогућили", рекла је она новинарима.

Према њеним ријечима, страни посамтрачи тренутно раде са члановима локалних изборних комисија и гласачима.

Власти Доњецке и Луганске Народне Републике, као и Запорошке и Херсонске области одлучили су да одрже референдум о присаједињењу Руској Федерацији. Гласање је почело данас, а трајаће до 27. септембра  

16.15 Кијев пријети гласачима и организаторима референдума

Украјина пријети члановима изборне комисије у Херсонској области и мјештанима који учествују на референдуму о приступању Русији, изјавио је први замјеник начелника војно-цивилне управе у тој области Сергеј Черевко.
 

"Пријетње су константне. Наши поједини грађани су се већ навикли на то. Али вјерујем да те пријетње само доказују да је наш данашњи избор исправан. Пријетње /организаторима референдума/ су бројне, довољно је да се посјете украјинске групе на интернету како би се прочитале све врсте пријетњи", рекао је Черевко.

Он је нагласио да, упркос пријетњама, народ стоји у редовима на мобилним бирачким мјестима како би гласао на референдуму, јавио је ТАСС.

Власти у Доњецкој и Луганској Народној Републици, као и управе Запорошке и Херсонске области раније су одлучиле да одрже референдуме о придруживању Русији као њени конститутивни ентитети.

Гласање, које је почело јутрос у 8.00 часова, одржава се од данас до уторка, 27. септембра, а у прва четири дана одржаће се у приватним двориштима и кућама.  

16.00 Антонов: Вjерујемо да неће бити нуклеарног рата са САД

Москва жели да вјерује да се односи са Вашингтоном нису толико погршали да би могли да ескалирају до нуклеарног конфликта, изјавио је данас руски амбасадор у САД Анатолиј Антонов.

"Желио бих да вјерујем да, упркос свим потешкоћама, нисмо пришли опасном прагу падања у амбис због нуклеарног конфликта са Американцима", рекао је Антонов, преноси ТАС С.

Он је додао да је Русија посвећена принципу да не може бити побједника у нуклеарном рату и да се то никада не смије догодити.

Руски дипломата је истакао да су САД "практично уништиле све што се направило на пољу контроле наоружања у претходним деценијама".

"Перспективе за наредне договоре о стратешкој стабилности остају нејасне", нагласио је он.

14.50 - Хиљаде људи гласале у Херсону

Становници региона Херсон активно учествују у референдуму о придруживању Русији, изјавила је данас предсједник регионалне изборне комисије Марина Захарова.

"За сада могу да кажем да људи долазе. Већ су гласале хиљаде гласача у граду Херсону, а ситуација је слична у другим окрузима региона", рекла је она телевизији "Русија 24".

Она је додала да се очекује одзив већи од 80 одсто, али да је за сада прерано да се говори о бројевима.

Власти у Доњецкој и Луганској Народној Републици, као и управе Запорошле и Херсонске области раније су одлучиле да одрже референдуме о придруживању Русији као њени конститутивни ентитети.

Гласање на овим територијама одвија се од 23. до 27. септембра.

14.36 - Лидер Крима: Увјерен сам да ће резултати референдума бити високи

У пет градова Републике Крим данас су отворене изборне јединице.

Житељи Доњецке и Луганске Народне Републике, Запорошке и Херсонске области, који сада живе на Криму, могу да учествују у гласању.

„Процес је покренут, све тече по плану, нема никаквих

нерегуларности. Све је тихо и мирно. Људи има, долазе, гласају. До краја дана ћемо имати прелиминарне резултате. Радимо, помажемо ослобођеним територијама. Увјерен сам да ће све тећи по плану, резултати ће бити очекивано велики", рекао је лидер Крима Сергеј Аксјонов.

14.06 - Украјинци пријетили заробљеницима да ће их исјећи на комаде

Украјински војници туку заробљене руске војнике и пријете им да ће их исјећи на комаде, изјавио је један од ослобођених ратних заробљеника Вјачеслав Старостин.

"Природно, тукли су нас током испитивања на првој локацији. Такође, пријетили су нам комадањем", рекао је Старостин за телевизију "Звезда".

Према његовим ријечима, украјински војници покушавали су да дођу до информација о руским положајима, трупама и војној опреми тако што су прислањали пиштоље на главе заробљеника које испитују.

"Испитивали су нас једног по једног, како би други били удаљени, да не могу да чују моје одговоре. Не знам шта се заиста десило са тим момцима, ћутали су до самог краја, док нас нису пустили", навео је Старостин.

Он је додао да су заробљеници били подијељени у петочлане групе и да је од њих захтијевано да кажу ко од њих петорице треба да буде убијен, пренио је ТАСС.

13.31 - Балицки: Открили смо украјинске саботере у Запорожју

Проруски администратор Запорошке области Јевгениј Балицки рекао је данас да су два аутомобила са "украјинским саботерима" ушла у тај регион, пренио је ТАСС.

Група је откривена у близини града Полохи и ствари се "рјешавају", пренијеле су РИА Новости изјаву Балицког.

Овај регион је појачао контролне пунктове и увео ограничења на улазак у област, као део безбједносних мера док траје референдум о припајању Запорошке области Русији.

 

12.40 - Русија: Неће бити мобилисани ИТ експерти, запослени у финансијама и медијима

Како би се обезбједио рад високотехнолошких грана, као и финансијског система Русије, донеијта је одлука да се не позивају у војну службу у оквиру дјелимичне мобилизације грађани који имају високо образовање по одређеним специјалностима, саопштило је Министарство одбране Русије.

„Како би се обезбједио рад неких високотехнолоших грана, као и финансијског система Руске Федерације, донијета је одлука да се не позивају у војну службу у оквиру дјелимичне мобилизације грађани са високим образовањем у одговарајућим специјалностима и областима, који раде у акредитованим организацијама у области информационих технологија и који су укључени у развој, имплементацију, одржавање и експлоатацију рјешења у области информационих технологија и функционисања информационе инфраструктуре", рекли су у Министарству.

Осим тога, појаснили су у Министарству одбране Русије, ријеч је о грађанима који раде као оператери и на обезбеђивању одрживости, безбједности и цјеловитости функционисања објеката за комуникацију, центара за податке, као и средстава и линија за комуникацију у оквиру Руске Федерације.

Ослобођени од дјелимичне мобилизације су и запослени у сфери информација и комуникација, као и оснивачи и (или) уредници и (или) издавачи регистрованих медија и (или) емитери телевизија, радио канала, који су укључени у производњу и (или) пласирање медијских материјала. Осим тога, то се односи и на организације које осигуравају стабилност националног платног система и инфраструктуре финансијског тржишта.

12.17 - Кремљ: За Донбас, Запорошку и Херсонску област у случају уједињења важиће Устав Русије

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да ће Устав Русије важити за ДНР, ЛНР, Херсонску и Запорошку област у случају њиховог уједињења са Русијом, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков на питање да ли ће највиши државни акт важити и за те територије у случају уједињења уколико се Кијев одлучи на напад.

„Безусловно. На тим територија ће почети да важи Устав Русије. Све је сасвим јасно по том питању", рекао је он на брифингу за новинаре.

Песков је додао и да Москва полази од тога да је осигурано да безбједност буде на високом нивоу на територијама на којима се одржавају референдуми о уједињењу с Русијом.

Говорећи о мобилизацији, он је навео да се Кремљ поноси људима који су се сами јавили у војне одсјеке у првим сатима од када је почела дјелимична мобилизација. Упитан да ли има добровољаца и међу запосленима у Кремљу рекао је да му такви примјери нису познати.

Песков је рекао и да је преговарачки процес са Украјином потребан, али да Москва не види претпоставке за њихово обнављање.

 

11.27 - Лукашенко: У Бјелорусији неће бити мобилизације

Предсједник Бјелорусије Александар Лукашенко изјавио је да у тој земљи неће бити мобилизације.

Лукашенко је тврдње опозиције да ће послије Русије услиједити мобилизација и у Белорусији назвао лажима којима покушавају да створе напету ситуацију.

11.15 - Украјинска војска је првог дана референдума покушала да гранатира Херсон, али је противваздушна одбрана одбила напад, изјавио је представник администрације Херсонске области Кирил Стремоусов.

„Јутрос су националисти покушали да гранатирају Херсон, али је покушај спријечио систем противваздушне одбране. Приоритет је безбједност", рекао је Стремоусов за руски Први канал.

10.45 - Анкета: 97 одсто становника ДНР и ЛНР желе у састав Русије

Већина житеља Луганске и Доњецке Народне Републике, њих 97 одсто, изјаснила се уочи референдума да ти региони треба да уђу у састав Русије, показују резултати анкете Сверуског центра за истраживање јавног мњења (ВЦИОМ).

Против уласка у састав Русије није се изјаснио нико од анкетираних, док три одсто житеља није одговорило на питање.

За учешће на референдумима изјаснило се по 87 одсто житеља ДНР и ЛНР.

Телефонска анкета је спроведена на захтјев Експертског центра за социјална истраживања 22. септембра, а у њој је учествовало 2.000 житеља Доњецке и Луганске Народне Републике, старијих од 18 година.

 

10.25 - ЛНР: Признавање или непризнавање резултата референдума ствар Запада

Признавање или непризнавање резултата референдума о уласку Луганске Народне Републике у састав Русије је ствар Запада, рекао је новинар предсједник Парламента ЛНР Денис Мирошниченко.

„Постигли смо финалну тачку оног сна који смо још 2014. године положили у својим срцима и душама. Данас је узбудљив тренутак... Санкције, признавање, непризнавање - то је ствар Запада, ми ћемо ипак побиједити, јер смо ми Руси", рекао је Мирошниченко.

Он је референдум назвао обнављањем историјске правде.

„То је наша полазна тачка од садашњости ка будућности", рекао је предсједник Парламента ЛНР.

10.15 - ДНР: Украјинска војска у протекла 24 сата изгубила више од 30 људи

Народна милиција Доњецке Народне Републике саопштила је у петак да је украјинска војска у протекла 24 сата изгубила више од 30 људи и два оклопна транспортера.

„Заједничким дејствима војника Доњецке Народне Републике и Оружаних снага Руске Федерације уништени су непријатељско наоружање и војна техника: један артиљеријски уређај, два оклопна транспортера, један теретни аутомобил с муницијом. Противник је изгубио више од 30 националиста", наведено је у саопштењу објављеном на Телеграм каналу.

09.51 - Украјинске снаге гађају мјеста на подручју Доњецке Народне Републике с намјером да осујете одржавање референдума, саопштила је Народна милиција ДНР.

9.24 - Старух: Троје повређених у руском ракетном нападу на Запорожје

Три особе су лакше повређене у ноћашњем ракетном нападу руских снага на Запорожје, изјавио је начелник обласне војне управе Олександар Старух.

Он је на Фејсбуку написао да је у граду уништен цивилни инфраструктурни објекат, да су оштећене куће и аутомобили у околини, преноси Интерфакс Украјина.

Једна од ракета погодила је градилиште у близини града, а повријеђених у том нападу није било.

9.04 - Рогов: Експлозија у Мелитопољу терористички напад

Експлозија која је јутрос одјекнула у Мелитопољу је терористички напад, а експлозивна направа је експлодирала у близини приватне куће, изјавио је члан Главног савјета администрације Запорошке области Владимир Рогов.

Претходно је саопштено да је у јутарњим сатима у Мелитопољу одјекнула експлозија.

„Извршен је још један терористички напад режима Зеленског. Експлозивна направа је експлодирала у близини приватне куће. Избачена је из аутомобила, повријеђених није било", рекао је Рогов за РИА Новости.

Навео је да су подаци о аутомобилу предати полицији и да је потрага за њим у току.

Рогов је оптужио украјинске специјалне службе да стоје иза терористичког напада.

 

8.34 - ДНР: Седам погинулих у гранатирањима украјинских снага

Штаб територијалне одбране самопроглашене Доњецке народне републике (ДНР) саопштио је да је у протекла 24 сата седморо цивила погинуло у гранатирањима територије ДНР која су извеле украјинске трупе.

У гранатирањима је повређено осам особа, наводи агренција РИА Новости.

8.14 - Политико: Кијев тражи хитно тенкове, а Запад оклева

Кијев хитно тражи испоруку модерних тенкова, што би помогло украјинским снагама да брже напредују на сјевероистоку земље и поврате више територија, али Запад одуговлачи, преноси Политико позивајући се на изворе упознате са овом темом.

Тенкови су се нашли на врху листе жеља Кијева у тренутку када Украјина постиже напредак у источном региону Донбаса у околностима шокантног руског колапса овог мјесеца, наводи Политико.

Захтјев је ове недеље добио нову хитност након што је руски предсједник Владимир Путин најавио да ће мобилисати додатних 300.000 војника за борбу у Украјини, што овај сукоб води у нову ескалацију.

Модернији амерички тенкови М-1 Абрамс и они њемачке производње Леопард, представљали би снажан ударац који би могао да помогне украјинским снагама да поврате и задрже више територије, у поређењу са старим тенковима из совјетске ере којима тренутно располажу, кажу стручњаци и украјински савјетници који су говорили за Политико.

Али највиши званичници националне безбједности у САД и њемачкој оклевају са овом испоруком, дијелом и због изазова у вези са обуком и логистиком, према америчким званичницима, украјинским савјетницима и сарадницима Конгреса, наводи Политико.

М-1 Абрамс су, на примјер, потпуно другачији систем од тенкова из совјетске ере које Украјина тренутно користи, и захтјевају сложеније одржавање и логистичку подршку.

8.00 - Зеленски: Русија се спрема да мобилише до милион људи

Предсједник Украјине Володимир Зеленски тврди да се руководство Русије припрема да мобилише до милион људи.

"Унапријед је одштампано 300.000 позива за мобилизацију у Русији, али се руско руководство спрема да мобилише до милион људи", рекао је Зеленски у видео обраћању, преноси Интерфакс Украјина.

Зеленски је рекао да је у градовима Русије било протеста против мобилизације и оцијенио да су Руси "саучесници у свим злочинима, убиствима и мучењима Украјинаца зато што су ћутали и ћуте".

Према његовој оцијени, сада је вријеме да се направи избор.

„За мушкарце у Русији ово је избор да умру или живе, да буду осакаћени или да остану здрави. За жене у Русији избор је да заувек изгубе своје мужеве, синове, унуке или да покушају да их заштите од смрти, од рата, од једног човјека", рекао је Зеленски.

7.30 - У четири украјинске области данас референдуми о припајању Русији

Становници самопроглашених народних република Доњецка и Луганска (ДНР и ЛНР), као и територије Херсонске и Запорошке области у Украјини, које су под руском контролом, гласаће на референдумима о приступању Русији од данас па до 27. септембра.

Питање хитног одржавања референдума покренула су раније ове недеље вијећа ДНР и ЛНР, преноси ТАСС.

Датуми референдума одређени су у уторак, а локални парламенти су једногласно усвојили референдумске законе, док су изборне власти одобриле процедуру.

У уторак су се иницијативи придружили становници региона Запорожје и Херсона, пошто су локалне проруске јавне организације поднијеле сличне захтјеве својим властима.

У видео обраћању у сриједу ујутро, руски предсједник Владимир Путин рекао је да ће Русија подржати одлуку донету током референдума.

Формат плебисцита био је тема најжешћих расправа уочи гласања, наводи ТАСС.

Због временских ограничења и техничких проблема донијета је одлука да се користе традиционални папирни листићи и да се не спроводи дигитално гласање.

Лично гласање ће се одвијати искључиво 27. септембра, док ће се осталим данима гласати по заједницама и на начин од врата до врата из безбједносних разлога, наводи ТАСС.

Становници самопроглашених ДНР и ЛНР изјашњаваће се да ли „подржавају прикључење својих република Русији као федералном субјекту".

Становници Запорожја и Херсона ће бити упитани да ли су за „отцепљење региона од Украјине, стварање независне државе и накнадно прикључење Русији као федералном субјекту".

У ДНР и ЛНР, гдје је сада руски једини службени језик, гласачки листићи ће се штампати на руском језику.

У Запорошкој и Херсонској области питање ће бити постављено и на украјинском и на руском језику.

Централна изборна комисија Херсона очекује да ће на гласању учествовати око 750.000 људи.

Запорошка област има око 750.000 регистрованих бирача.

ДПР је одштампао око 1,5 милиона гласачких листића за своје становнике.

7.00 - Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров поручује да украјинска војска прибјегава "терористичкој тактици", кријући се током борби иза цивила као људског штита. 

Позвао је генералног секретара УН да од Кијева тражи да објави списак људи убијених у украјинском граду Бучи.

 Генерални секретар УН Антонио Гутерес упозориo је да свијет не може дозволити нуклеарну катастрофу, наглашавајући да нема назнака да ће се рат завршити у скорије време.

Амерички државни секретар Ентони Блинкен позвао је све чланице СБ УН да пошаљу јасну поруку да се хитно мора престати са "непромишљеним нуклеарним пријетњама".

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.