Сукоб на Блиском Истоку због манипулације временом и облацима

Многе земље Блиског истока занемариле су скептицизам стручњака и наставиле су планове за вјештачко извлачење евентуалне влаге из облака.

Према извјештају америчких новина Њу Јорк Тајмс, земље Блиског истока и регије Сјеверне Африке, које пате од несташице воде, ушле су у утрку за развој технологија потребних за засијавање облака који иначе пролазе њиховим небом, али не дају падавине.

НYТ пише да су ирански дужносници годинама били забринути да им друге земље ускраћују један од виталних извора воде.

Крађа воде из облака
Усред тешке суше која је погодила њихову земљу 2018. године, неки високи дужносници у Ирану закључили су да им неко “краде” воду из облака.

У извјештају се цитира истакнути дужносник Иранске револуционарне гарде, бригадни генерал Голам Реза Јалали, који је рекао, у говору одржаном 2018. године, да “Израел и још једна земља заједно раде на томе да ирански облаци не испуштају падавине”.

НYТ наводи да је та неименована земља, коју Јалали није желио открити, Уједињени Арапски Емирати, који су започели амбициозан програм засијавања облака убризгавањем хемикалија у облаке како би потакнули оборине.

Контрола облака
Амерички лист наводи да иранске сумње нису изненађујуће, с обзиром на “затегнуте” односе Техерана с неким арапским заљевским државама, напомињући да права сврха тих напора “није украсти воду, већ изазвати кишу на исушеним територијама.”

У 12 земаља (од 19 у регији) с просјечном количином оборина мањом од 10 инча годишње, што је пад од 20 посто у протеклих 30 година, владе сматрају да је пријеко потребно било какво повећање слатке воде, док многи сматрају да је засијавање облака (вјештачка киша) брз начин за рјешавање проблема.

И док богате земље попут Уједињених Арапских Емирата упумпавају стотине милиона долара у тај напор, друге земље се придружују утрци, покушавајући осигурати да не пропусте прилику за добивање праведног удјела у оборинама “прије него што други исуше небо.”

Економска исплативост програма засијавања
Овакви напори се настављају подузимати иако се постављају озбиљна питања о томе може ли се овом техником произвести довољно кише да би било вриједно труда и трошкова.

У свом извјештају новине напомињу да су се друге земље, попут Марока, Етиопије, Ирана и Саудијске Арабије, укључиле у програме “засијавања облака”, а још шест земаља на Блиском истоку и Сјеверној Африци размишља о томе.

Иако је ”засијавање облака” почело прије отприлике 75 година, његова учинковитост, тврде стручњаци, није знанствено доказана.

Научници кажу да је животни вијек облака, посебно врсте кумулуса који ће вјеројатно произвести кишу, ријетко дужи од неколико сати. Понекад се облаци могу задржати дуже, али ријетко довољно дуго да стигну до друге земље, чак и у Арапском заљеву, гдје је седам земаља близу једна другој.

Извући кишу из облака
Међутим, многе земље Блиског истока занемариле су скептицизам стручњака и наставиле су планове за вјештачко извлачење евентуалне влаге из облака.

Према новинама, Уједињени Арапски Емирати су неупитни регионални лидер у подручју засијавања облака. Интерес ове земље за сигурност воде је порастао, а број становника се повећао са 100.000 у 1960-има на око 10 милиона у 2020. години, због чега је скочила и потражња за водом.

НYТ додаје да у научној заједници постоје сумње у учинковитост засијавања облака, будући да велику препреку представља потешкоћа, а можда и немогућност документирања стопе пораста оборина.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.