Суд у Лондону Асанжу одобрио право на жалбу против изручења у САД

То значи да ће Асанж, кога САД терети за одавање војних тајни, моћи да оспори америчка увјеравања о томе како ће се водити његово будуће суђење и да ли ће његово право на слободу говора бити повређено, преноси BBC и додаје да су се након одлуке суда Асанжови адвокати загрлили.

Након одлуке суда Асанж има неколико мјесеци да припреми своју жалбу, која ће се односити на то да ли ће амерички судови заштитити његово право на слободу говора као аустралијског држављанина. Током процеса Асанж ће остати у лондонском затвору Белмарш високе безбједности, због страха да би могао да побјегне.

Асанж се због здравственог стања данас није појавио пред судом, али су његови адвокати поручили да не би требало да буде изручен САД, која га сумњичи за масовно  цурење тајних докумената, што би потенцијално угрозило његово право на слободу говора.

Двоје судија треба да се изјасне да ли су задовољне увјеравањима САД да Асанж (52) може да се ослони на Први амандман америчког Устава којим се гарантује слобода говора док му се суди за шпијунирање, пренио је Ројтерс. 

Асанжов правни тим каже да би он могао бити у авиону за САД у року од 24 сата након што судије донесу одлуку, али и да би могао да буде бити пуштен из затвора, или да се опет нађе у њему док траје правна битка.

Асанжов адвокат Едвард Фицџералд рекао је да судије не би требало да прихвате увјеравање америчких тужилаца да би Асанж могао да тражи да се ослони на права и да добије заштиту на основу Првог амандмана због тога што амерички суд није обавезан да то поштује.

"Ми кажемо да је ово очигледно неадекватна гаранција", рекао је Фицџералд пред судом.

На суђењу се појавила Асанжова супруга Стела са његовим братом и оцем, али се Асанж није појавио из здравствених разлога, рекао је Фицџералд.

Демонстранти су се у рано јутрос окупили испред суда у Лондону, држећи транспаренте и скандирајуц́и "Слобода за Џулијана Асанжа". 

На једном транспаренту упућеном америчком предсједнику Џозефу Бајдену пише "Пусти га, Џо". 

Викиликс је објавио стотине хиљада повјерљивих америчких војних докумената о ратовима САД у Авганистану и Ираку, као и низ дипломатских депеша, због чега америчко тужилаштво Асанжа терети за кршење Закона о шпијунажи.

Асанжове бројне присталице у свијету оцјењују да је тужба против њега напад на новинарство и слободу говора и освета.

Бројне групе за људска права, али и политичари, међу којима је аустралијски премијер Ентони Албанезе, затражили су ослобађање Асанжа.

Џулијан Асанж је 2006. године основао Викиликс преко кога је објављивао повјерљиве или осјетљиве информације.

Викиликс је 5. априла 2010. године објавио видео снимак који показује амерички хеликоптерски напад у којем су убијени цивили у Багдаду, међу њима и двојица новинара Ројтерса.

Асанж је преко Викиликса 25. јула 2010. године објавио више од 91.000 докумената, углавном тајних америчких војних извјештаја о рату у Авганистану.

У октобру 2010. године Викиликс је објавио 400.000 повјерљивих војних досијеа који говоре о рату у Ираку, а сљедећег мјесеца и хиљаде америчких дипломатских депеша, укључујући и ставове страних лидера и процене безбједносних пријетњи.

Асанж је ухапшен 2010. у Великој Британији, али је у фебруару 2011. године пуштен уз кауцију.

Прекршајни суд у Вестминстеру у Лондону наредио је изручење Асанжа у Шведску по оптужници за силовање, али он се жалио на ту одлуку.

Британски Врховни суд одбацио је Асанжову жалбу, а пет дана касније он  налази уточиште у амбасади Еквадора у Лондону и затражио је политички азил.

Асанж је ухапшен 11. априла 2019. године након што му је Еквадор укинуо политички азил, а 1. маја је осуђен на 50 недјеља затвора од стране британског суда због кршења кауције.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.